Da li smo džaba krečili ili nahrani svinje i ne diraj ništa

Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi,  Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, sledećeg dana ukazala je da su pojedina rešenja iz Nacrta neprihvatljiva, jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.

Rad na izmenama i dopunama Nacrta je od početka bio kontroverzan jer odluka o obnavljanju rada na ovom dokumentu nije bila objavljena u javnosti. U radu Radne grupe pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave nije bilo nikog od korisnika ovog Zakona niti predstavnika medijske zajednice.

Tek nakon pritiska javnosti u Radnu grupu su uključna dva predstavnika civilnog društva. Svoj doprinos tokom izrade Nacrta dala je i Radna grupa za  prećenje sprovođenja  Akcionog plana za primenu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. godina, u periodu 2020 – 2022. godina.

Naime, pomenutim Akcionim planom tačkama 3.4.1 i 3.4.2 predviđene su izmene regulative (zakona koji uređuje dostupnost informacijama od javnog značaja) utvrđivanjem jasnih mehanizama za izvršenje konačnih i izvršnih odluka Poverenika i utvrđivanje obaveze razmatranja izveštaja Poverenika, odnosno preduzimanje mera u cilju utvrđivanja odgovornosti funkcionera koji nisu izvršavali obaveze u skladu sa zakonom.

U Nacrtu koji je predočen javnosti nijedna od preporuka pomenute Radne grupe za praćenje sprovođenja Akcionog plana nije našla svoje mesto. Postavlja se pitanje kako smo došli u situaciju da jedno ministarstvo (MDULS) ne prihvata preporuke drugog ministarstva (Ministarstvo kulture i informisanja – MKI), odnosno radne grupe koja radi pod pokroviteljstvom Vlade i MKI.

Treba podsetiti da je MDULS, kao i svi ostali organi vlasti koji se naznačeni u Akcionom planu za Medijsku strategiju kao nosioci određenih aktivnosti, imali uvid u Akcioni plan i dali su saglasnost na isti. Iz tog razloga, u najmanju  ruku  je čudno što nisu prihvatili, niti jednu preporuku kojima je trebalo da se doprinese unapređenju sistema javnog informisanja u RS i unapredi sistem pristupa informacijama od javnog značaja.

Ostaje nam da se nadamo da će neki od predloga biti usvojeni kroz javnu raspravu i da će građani Srbije, kojima valjda i treba da služe zakoni ove zemlje, imati bolji i lakši pristup informacijama od javnog značaja, inače ukoliko se to ne desi, možda je bolje i da nismo „krečili“. Trenutni Nacrt, čini se, najviše ide na ruku organima javne vlasti da bi lakše i brže mogli da odbijaju zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, a građane ostavili u neznanju npr. koliko njihovog novca i u koje svrhe se on troši.