Da li su navijači jači od države? Šta treba da se desi da se sankcionišu navijači koji prete?

Brankica Stanković, Foto: Medija centar
Brankica Stanković, Foto: Medija centar

22. maja ove godine, na košarkaškoj utakmici Aba lige između Partizana i Budućnosti, deo Partizanovih navijača skandirao je uvrede i pretnje na račun Brankice Stanković i Insajdera. Bila je to ista pesma od pre 13 godina. Pisao sam o tome nekoliko dana kasnije.

A zlokobnu pesmu pevali su i nekoliko puta do danas, i u Ex Pioniru i Areni.

 

Sva udruženja novinara i radne grupe tražile su efikasnu istragu i kažnjavanje navijača. Tražena je procena bezbednosti Brankice Stanković. 

 

Traženo je oglašavanje uprave Partizana.

 

Pet meseci kasnije, istraga tapka u mestu. Policijska Uprava za Beograd ne može da identifikuje one koji su pevali. Procena bezbednosti zasnovana je na toj nemoći da se otkriju počinioci.

 

Poverenica za slobodu medija OEBS-a, tražila je podatke o istrazi, posebno u ovom slučaju.

 

Nije dobila odgovor. Jer nema šta da joj se odgovori. Odnosno, mislim da je i samoj policiji neprijatno da ponovo ne mogu da identifikuju „pevače“.

 

Zbog čega je ovaj sučaj važan: Insajder je, tada još u okviru B92, razotkrio sve kriminalne profile organizacija i pojedinaca, navijačkih grupa. Spregu sa kriminalnim grupa i, sa druge strane, sa politikama.

 

Upravo te emisije dovele su do ugrožavanja bezbednosti Brankice Stanković, zbog čega je bila sedam godina pod policijskom zaštitom 24 sata dnevno.

 

Jedno pevanje uvredljive preteće pesme „Proćićeš kao Ćuruvija“, završilo se jednom presudom.

 

Navijači su neokrnjeni, reklo bi se, čak i ojačali.

 

Predsednik Vučić, govorio je da nema rešenje za suzbijanje nasilja navijača.

 

Ovih dana smo imali prilike da vidimo snažne političke i kriminalne poruke takođe od strane navijača Partizana u meču protiv Makabija, kada su se direktno suprotstavili istrazi i suđenju u slučaju Belivuk. Uz konstantno skandiranje „Vučiću pederu“, razvili su transparent  „Stop francuskoj vojnoj operaciji Sky u Srbiji! Sloboda za grobare!“, kojim se direktno napada na svaku rešenost institucija da se izbore sa organizovanim kriminalom, monstruoznim ubistvima… Praktično, reč je o napadu na pravni sistem zemlje, drastičan pritisak na pravosuđe i direktna pretnja predsedniku države.

 

Oni koji Brankicu Stanković osuđuju na sudbinu ubijenog Slavka Ćuruvije, za čije ubistvo se suđenje privodi kraju posle 23 godine od ubistva, vrše i pritisak na novinarstvo, ali i na zadovoljavanje pravde u ovom slučaju, satanizujući ponovo i žrtvu Ćuruviju i koleginice i kolege Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

 

Sa očiglednom namerom da se utiče na presudu Apelacionog suda koji zaseda početkom decembra.

 

Upućujući direktnu pretnju simbolu istraživačkog novinarstva, zastrašuju se i svi drugi novinari.

 

Štiteći Belivukov klan, daju jasnu poruku da će nastaviti ubilačku misiju.

 

Pretnja kao kuća.

 

Iza koje stoje minimalno desetine navijača. A da policija ne može nijednog da identifikuje. Mislim prvenstveno na one koji su pesmom pretili Brankici Stanković, ali to su isti oni koji traže slobodu za optužene za teška ubistva i kriminal. I koji prozivaju, najdirektnije, predsednika države.

 

Ali verujem da postoji sistem kako se štiti predsednik.

 

A kako zaštititi Brankicu Stanković? Kada policija kaže da nije mogla da identifikuje, privede, procesuira… Kako nisu mogli kada svako malo provaljuju u neke stanove i u gaćama hapse razne počinioce…

 

Zašto su navijači zaštićeni, sve dok ne preteraju u nasilju, kao Belivuk?

 

Kako je moguće da policija u Areni, koja je na svakom svom delu pokrivena kamerama, ne može da identifikuje pojedince u jednom ograničenom delu tribina? Gde su bili i pevači i Belivukovi fanovi. Ulaz u Arenu je vrlo kontrolisan i taj deo gde su upravo ti navijači, omogućava identifikaciju svakog pojedinca, a ne čitavih grupa.

 

Mislim da je u pitanju ugrožavanje nacionalne bezbednosti. I u slučaju u kojem je predsednik Vučić meta, i kada je meta Brankica Stanković, i svako drugi kojeg ova grupa targetira.

 

Mislim da svaki sportski klub mora da se usprotivi ovakvim navijačima i donese odluku o prekidu meča.

 

Mislim da gledaoci koji na ovakve utakmice dolaze iz isključivo navijačkih želja, treba da bojkotuju ovakve utakmice i klubove, da napuštanjem tribina daju poruku nasilnicima.

 

Mislim da liga mora drastično da kažnjava.

 

Da sponzori kluba koji toleriše ugrožavanje nacionalne bezbednosti, tolerišući ovakvo navijanje, moraju da prestanu da finansiraju takve klubove, odmah.

 

I da se vratim institucijama sistema. Ovo je test uvek. I ne bi bilo dobro da se ponavlja matrica o nemoći sistema, o snazi navijačkih grupa u vezi sa kriminalom…

 

Ovo je i test za odnos prema slobodi medija.

 

Ko to ne shvata, dovodi nas u veliku opasnost, i onu koju donose mediji koji bi da promovišu osuđenog ubicu premijera, najavama da će feljtonizovati njegovu stranu priče koju je mogao da predstavi na suđenju, i oni koji svakodnevno kroz navodno sportsko navijanje utiču i na politiku i na sud i na policiju.

 

Pet meseci je prošlo od pretnji Brankici, a konstantno se događaju incidenti kao ovaj sa utakmice sa Makabijem i svakodnevno se u tabloidima sve ovo elaborira sa razumevanjem i podrškom idejama navijačkih grupa.

 

Novinarska zajednica mora da drži crvenu liniju visoko kada je reč o napadima, pretnjama novinarima, ali i institucija sistema koje bi morale da nas zaštite.

 

Zbog toga verujem da bismo svi podržali hrabre političare, tužioce, policajce i sudije koji bi pomogli da se na efikasni način suprotstavimo ovakvim nasrtajima na slobodu, demokratiju i stabilnost države.

Tagovi

Povezani tekstovi