Da je čuveni dramski pisac Dušan Kovačević seriju tekstova u NIN-u, a onda i knjigu 20 srpskih podela pisao sada, a ne pre više od decenije, u te podele morao bi da uvrsti još jednu, koja društvo cepa po novoj liniji, na korisnike usluga državnog Telekoma i privatnog SBB-a.
Čini se, međutim, da je ova linija razgraničenja na one koji imaju i nemaju N1 i biraju između Sport kluba i Arena sporta, mogla biti izbegnuta da svojevremeno medijskim zakonima nije omogućeno da kablovski operateri istovremeno mogu biti i proizvođači TV sadržaja.
Da su se tada zakonopisci držali recepta primenjenog na štampane medije, koji ne mogu u isto vreme da budu i izdavači novina i vlasnici kioska, jer to otvara mogućnost favorizovanja sopstvenih izdanja na policama, sadašnji kablovski rat mogao je da izgleda drugačije. Potrošači bi imali veći pluralizam u ponudi, a bitke bi se više vodile na ekonomskom i tržišnom, a manje na političkom planu.
Odluku o tome ko je u ovoj najnovijoj u pravu donosila bi regulatorna tela, a ne javnost i tviter-zajednica, a mediji bi umesto direktnog učesnika u okršaju ili zainteresovane strane u sporu bili nepristrasni arbitar, što i jeste njihova uloga.
Poslednja bitka u kablovskom ratu otpočela je početkom prošle nedelje kada su mediji u vlasništvu Junajted grupe, koja je istovremeno i vlasnik SBB-a, objavili informaciju da se „Telekom i Telenor udružuju da bi uništili slobodne medije“, nazvavši to „paklenim planom“.
Novinari N1 došli su do informacije da vlast Aleksandra Vučića preko državne kompanije Telekom namerava da zajedno sa Telenorom smanji tržišno učešće SBB-a na manje od 30 odsto, i time uništi i SBB i televizije u vlasništvu Junajted grupe – N1, Nova S, Sport klub… I njima je to bio jasan signal da postoji politički plan da se ukinu kanali koji vlastima smetaju.
Na pitanje NIN-a kojim dokazima potkrepljuju ovu tezu, u Junajted grupi kažu: „Uništenje kompanije Junajted medija, u čijem vlasništvu su i slobodni mediji N1 i Nova S, kao i plan Telekoma i Telenora nije nikakva konstrukcija, već to proizlazi iz dokumenata koje su otkrili novinari. Nadzornom odboru Telekoma direktor Vladimir Lučić prezentovao je šta je prava namera uspostavljanja ove saradnje, a tamo jasno piše da se `stavi tačka na poslovanje Junajted medije i SBB-a u Srbiji`.
U tim dokumentima koje Telekom nije demantovao, navodi se da će ulaskom Telenora na tržište, preko infrastrukture Telekoma, SBB pasti ispod 30 odsto, što će po mišljenju kreatora ove strategije, urušiti SBB i omogućiti da Telekom Srbija postane `jedini isporučilac sadržaja` i jedini koji će moći da stvara nove TV kanale. Telekom izričito navodi da korišćenje njihove infrastrukture podrazumeva i korišćenje njihovih sadržaja, što će voditi `potpunoj dominaciji` tog sadržaja. Telekom, dakle, saradnju vidi kao sredstvo uništenja SBB-a i medija u našem vlasništvu, odnosno sprečavanja njihove dostupnosti za građane“, kažu za NIN u Junajted grupi.
Javnost u Srbiji mogla je da vidi deo dokumenata na koji se poziva Junajted grupa, ali upućeni u funkcionisanje ovog tržišta kažu da se iz tih papira ne može pročitati namera da se unište „slobodni mediji u Srbiji“.
Neke rečenice iz tog dokumenta, pre svega one o stavljanju tačke na poslovanje konkurenta, nazivaju osionošću i nedostatkom korporativne kulture, ali ne i nedozvoljenim sredstvom u tržišnoj utakmici, u kojoj konkurenti uvek imaju za cilj da poraze onog drugog, poštujući pravila igre. Ne odbacuju, pritom, ni mogućnost da postoji politički motiv, jer je Telekom državna firma koja je u prošlosti donosila ekonomski sumnjive odluke, poput one da preplati kablovskog operatera Kopernikus, da bi onda vlasnik Kopernikusa za sličan iznos kupio televizije Prva i B92, ali se taj motiv iz ovih dokumenata, kažu, ne vidi.
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a
