Pod sloganom Slobodno novinarstvo je javno dobro, ovaj skup je donio i
nekoliko važnih odluka. Povod da se za mjesto održavanja izabere baš Beograd
jeste izuzetno loš položaj novinara i atak na medijske slobode u ovom dijelu
Evrope. O tome smo razgovarali s jednim od najaktivnijih lidera EFJ, advokatom
Mihaelom Klemom, predstavnikom za međunarodne odnose njemačkog DJV, sa
dvadesetogodišnjim iskustvom rada u medijskim organizacijama.
MONITOR:
Koja je to najvažnija stvar koja se dogodila na ovoj godišnjoj skupštini EFJ u
Beogradu?
KLEM:
Imali smo dosta dobrih diskusija tokom ove godišnje skupštine EFJ u Beogradu,
mada sam i pomalo razočaran što nismo više čuli o situaciji na Balkanu, čemu
sam se nadao. Po mom mišljenju, to je trebalo da se dogodi jer je ovo bila
jedinstvena prilika da nešto čujemo o pravom stanju stvari u pogledu socijalnog
dijaloga i uslova rada u vašim medijima, o svima koji rade u medijima u
regionu. Bojim se da tu nije bilo napretka poslednjih godina.
Ono
što je dobro jeste da smo na ovoj godišnjoj skupštini doneli nekoliko odluka o
budućnosti EFJ. Moje udruženje je predložilo da se EFJ registruje po belgijskom
zakonu. Imali smo dobru i istovremeno veoma kontroverznu diskusiju o tom
pitanju i na kraju zasedanja skupština se složila sa našim predlogom značajnom
većinom glasova. Ali to je samo prvi korak na putu da se to uradi,
pretpostavljam da će se o toj stvari raspravljati i na sledećoj skupštini 2012,
jer je moguće da će biti potrebno da se izmene pravila EFJ kako bi se ispunili
pravni propisi belgijskog zakonodavstva.
Ali,
takođe smo doneli odluku i o jednoj drugoj važnoj stvari, a to je pitanje
frilensera, slobodnih novinara. U novembru ćemo imati Evropski dan akcije koji
ćemo koncentrisati na položaj frilensera. Cilj je da se podigne nivo svesti o
mnogim pitanjima frilensera u većini evropskih zemalja.
MONITOR:
Recite mi, šta se dogodilo u odnosima EFJ i IFJ i kakve će to posljedice imati
za evropske novinare?
KLEM:
EFJ jeste i biće evropski ogranak IFJ. To se neće menjati, ali će se sa
legalizacijom EFJ kao zasebnog pravnog lica, poboljšati mogućnost za lobiranje
u institucijama EU u korist novinarstva. To je ono čemu se nadamo. Nadamo se i
da će se ,,brendiranje“ EFJ povećati tako da postane vidljivija među sve
različitijim evropskim glasovima. Čuli ste razgovor između A. Keniga i B.
Koste, nove generalne sekretarke IFJ. Bet Kosta je pominjala da Evropa može da
posluži kao model u mnogim stvarima i za druge regione sveta u okviru IFJ i da
je ona zainteresovana za širenje ovog modela i na druge regione. Dakle,
nastavlja se dobra saradnja IFJ i EFJ kao što je to bila i do sada.
MONITOR:
Po vašem mišljenju kao advokata, koji su najveći problemi evropskih novinara?
Postoji li, na primjer, nekakva velika razlika u tim stvarima između istočne
Evrope, Balkana i Zapada?
KLEM:
Mislim da postoji velika razlika između onih novinara koji rade na Zapadu i vas
u balkanskim medijima. Najvažnija je ta da se novinari u zapadnoj Evropi,
uopšte uzev, ne suočavaju s nikakvim ličnim pretnjama ili s uznemiravanjem u
svom poslu. Ne mogu da se setim slučaja kada je neki nemački novinar ubijen
zato što je radio svoj posao. Uz to, zakonodavni poredak u mnogim istočnim
zemljama ne štiti novinare, vidimo da su u mnogim slučajevima novinari
procesuirani za klevetu. Čini mi se da je to zato da bi mediji ćutali i da bi
se zaustavilo istraživačko novinarstvo. Vreme je da se s tim prestane i da se
zakoni menjaju za više slobode u novinarstvu.
Na
Zapadu su se poboljšali i uslovi rada. Imamo dugu tradiciju socijalnog
dijaloga. Radni uslovi i plate regulisani su uglavnom kolektivnim ugovorima. To
ne znači da nismo suočeni s problemima, naš model je pod stalnim udarom i
svakodnevno se borimo da sprečimo štetne izmene u kolektivnim ugovorima. Ali
možemo da kažemo da u poređenju sa srpskim kolegama, mi imamo odlične uslove u
medijima. Koliko mi je poznato na Balkanu ima samo nekoliko kolektivnih ugovora
u medijima i to je s naše tačke gledišta skandalozno, posebno u slučaju onih
medija koji su u potpunom ili delimičnom vlasništvu zapadnih kompanija. Kolege
iz Hrvatske su nam ispričale o svom kolektivnom pregovaranju. Ima najmanje
jedna stvar koja se iz toga može naučiti: potrebno nam je jedinstvo, svesnost i
podrška kolega iz drugih zemalja, posebno tamo gde ima stranog vlasništva. To
je zbog onoga što zovemo duplim standardima o čemu smo takođe pričali na ovoj
skupštini EFJ i što je potpuno neprihvatljivo. Ali se bojim da je dug put pred
nama da to promenimo.
MONITOR:
U nekim zemljama i dalje postoji problem koncentracije vlasništva u medijima. U
Srbiji, na primjer, ne postoji ni zakon protiv medijske koncentracije. Kakva
opasnost od toga prijeti?
KLEM:
Generalno, koncentracija vlasništva u medijima znači manje medijskog
pluralizma. Ali je i sredstvo za skrivanje vlasništva nad medijima. Po mom
mišljenju, to takođe ugrožava kvalitet novinarstva jer su mediji često u rukama
investitora koji imaju samo jedan interes – da stvore što je moguće više
profita. Često, oni ne ulažu u obuku svojih zaposlenih, na primer u novim
tehnologijama. Drugi veliki i čest problem je što se ne zna ne samo vlasnik
medija već ni odakle mu novac koji u njega investira. To otvara vrata korupciji
i mnogo takvih stvari smo čuli na ovoj skupštini.
MONITOR:
Slobodni novinari ovdje nemaju nikakvu zaštitu, medijsko tržište ne priznaje
potrebu frilensera da budu ,,samoodrživi“, da zarade dovoljno novca za
normalan život.
KLEM:
To nije samo vaš problem. Slobodno novinarstvo je novinarski sektor koji
najbrže raste u čitavoj Evropi. Mi se suočavamo s tom činjenicom i s tim da se
u nekim zemljama frilenserima ne dozvoljava da budu članovi novinarskih
udruženja, što je za mene skandal.
Uslovi
rada i primanja za frilensere u većini evropskih zemalja nisu dobri.
Naravno,
ima dobro plaćenih frilensera, ali generalno rekao bih da je za mnoge od njih
veoma teško da obezbede dobar život od novinarske zarade.Znamo to iz mnogih
istraživanja iz poslednjih godina, posebno u Nemačkoj. Zbog toga su zapadna
medijska udruženja i sindikati učinili dosta napora da pomognu frilenserima.
Sećam se da pre 10-15 godina u vašem regionu nije bilo
„frilenserizma“, na žalost to se promenilo. Tako smo vam mi izvezli
naše loše iskustvo.
MONITOR:
Ubistva novinara u ex-yu državama još nijesu rasvijetljena a po svemu sudeći
neće ni biti. Razne vlade i moćni pojedinci slagali su se u jednom – da istrage
za ubistva novinara ili ne treba završavati ili da ne treba ići sve do
nalogodavaca.
KLEM:
Nekažnjivost je potpuno neprihvatljiva. Ni sada ni ovde. Ali sve dok ubice budu
štitili zvaničnici, ništa se neće promeniti. IFJ ima kampanju za okončanje
nekažnjivosti već godinama, ali sa malim uspehom. Ta kampanja ipak se
nastavlja. A mediji u zapadnoj Evropi trebalo bi da pišu o ovim slučajevima.
Čini mi se da je to u Nemačkoj rađeno na jedan dobar način..
Autor: Nastasja Radović
