Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, Evropska federacija novinara (EFJ) pridružuje se danas partnerima iz inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) u objavljivanju alarmantnih podataka koji pokazuju da se novinarke širom Evrope i dalje suočavaju sa povećanim rizikom usled sistemskog rodno zasnovanog nasilja tokom protekle godine.
Naše praćenje u 2025. godini zabeležilo je 53 slučaja rodno zasnovanog nasilja usmerenog protiv medijskih profesionalki u državama članicama EU i zemljama kandidatima, uključujući onlajn kampanje blaćenja, pretnje seksualnim nasiljem i pogrdne komentare o fizičkom izgledu. Ovi podaci, zabeleženi na platformi MFRR-a Mapping Media Freedom, potvrđuju da su novinarke nesrazmerno pogođene rodno zasnovanim nasiljem. Iako je očigledno da ovi slučajevi predstavljaju samo ograničen uvid u stvarno stanje, oni otkrivaju jasne i zabrinjavajuće trendove po medijske slobode i bezbednost novinara, posebno u kontekstu rasta generativnih AI alata.
Od onlajn zlostavljanja do uznemiravanja van interneta
Prema našem monitoringu, rodno zasnovano nasilje nad novinarkama dešavalo se pretežno onlajn (59%), i to naročito na društvenim mrežama. Većina ovih napada može se, stoga, svrstati u tehnološki posredovano rodno zasnovano nasilje, gde se digitalne platforme, aplikacije za poruke ili AI alati koriste za uznemiravanje i diskreditaciju novinarki.
Jedan primer odnosio se na širenje AI-generisanih nagih fotografija dve italijanske novinarke. U drugom slučaju, španska novinarka koja radi za RTVE nedavno je bila izložena sajber-uznemiravanju nakon što je njena fotografija izvučena iz konteksta i zloupotrebljena kako bi se podrio njen profesionalni kredibilitet. Iako su takvi incidenti još uvek u usponu u Evropi, oni pokazuju do koje mere digitalni alati mogu biti zloupotrebljeni kako bi olakšali i pojačali već postojeće rodne nejednakosti, kao i fizičko rodno zasnovano nasilje.
Tokom 2025. godine, MapMF je zabeležio i ozbiljne slučajeve rodno zasnovanog nasilja koji su se dogodili van interneta. Više napada prijavljeno je tokom sportskih i političkih događaja, kao i demonstracija, pa čak i na privatnoj adresi jedne novinarke. Ozbiljan primer u Francuskoj jeste slučaj Nore Buazuni, koja se bavi rodnim pitanjima. Nakon godina sajber-uznemiravanja, primila je pismo na kućnu adresu koje je sadržalo poruke mržnje, rasističke i mizogine sadržaje.
Rodno zasnovano nasilje kao sredstvo diskreditacije od strane javnih funkcionera
Iako mnoge incidente čine privatna lica, javni funkcioneri takođe imaju značajnu ulogu u širenju mizogine retorike koja se koristi za diskreditaciju novinarki i skretanje pažnje javnosti i profesionalne zajednice sa njihovog rada. U Španiji je, na primer, krajnje desna partija Vox pokrenula koordinisanu kampanju blaćenja protiv novinarke Kristine Faljaras, što je dodatno ozbiljno pogoršalo uznemiravanje kojem je ona godinama izložena.
Onlajn pretnje i kampanje blaćenja na Balkanu: pogoršana klima u Srbiji
Položaj novinarki ostaje posebno napet na Balkanu. U 2025. godini, naših 21 dokumentovanih slučajeva širom regiona odražavaju rastući i zabrinjavajući trend onlajn pretnji, kampanja blaćenja i drugih oblika uznemiravanja. Srbija beleži najveći broj registrovanih incidenata, što ukazuje na posebno neprijateljsko okruženje sa kojim se novinari tamo suočavaju. Nezavisne novinarke, koje su često meta kritika srpske vlade i tabloida, suočavaju se sa pretnjama i seksualnim uznemiravanjem od strane privatnih lica. Ovaj trend je postao još izraženiji nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu i pojačanog pritiska na medijsko izveštavanje o antikorupcijskim protestima, poput izveštavanja N1.
U tom kontekstu, rodno zasnovano nasilje može se proširiti i van samih novinarki, na članice njihovih porodica, koje su izložene mizoginim uvredama i, u nekim slučajevima, eksplicitnim pretnjama silovanjem.
Rodno zasnovano nasilje zahteva hitan odgovor
Povodom Međunarodnog dana žena, partneri MFRR-a izražavaju nepokolebljivu solidarnost sa svim ženama koje rade u medijskom sektoru i koje se suočavaju sa povećanim rizikom u obavljanju svog posla zbog svog roda.
Rodno zasnovani napadi, kako oni van interneta, tako i onlajn, zahtevaju prilagođeno delovanje država članica EU, zemalja kandidata i Evropske komisije. To uključuje snažniju primenu i sprovođenje Akta o digitalnim uslugama (Digital Services Act), kao i reviziju Preporuke o bezbednosti novinara.
Vlasti moraju prepoznati da takvi napadi nisu izolovani incidenti, već deo šire strategije ućutkivanja glasova i manifestacija strukturnih rodnih nejednakosti, kako van interneta, tako i onlajn. To je posebno zabrinjavajuće kada mizogino ponašanje dolazi od države i javnih funkcionera ili je od njih podstaknuto. Kada ga podrži ili legitimiše javna ličnost, takvi napadi podrivaju kredibilitet novinarki, podstiču autocenzuru i stvaraju permisivno okruženje za dalje rodno zasnovano nasilje.
Potpisane organizacije zato podsećaju javne funkcionere da snose povećanu odgovornost i pozivaju ih da se uzdrže od svih oblika stigmatizujuće, seksističke ili mizogine retorike. Oni takođe moraju nedvosmisleno i javno osuditi sve napade na novinarke.
Efikasni mehanizmi prijavljivanja predstavljaju jedan od temelja zaštite novinarki. Ohrabrujemo novinarke da prijavljuju incidente inicijativama kao što je Mapping Media Freedom, kao i organima za sprovođenje zakona. Sistematsko dokumentovanje je ključno za razotkrivanje zloupotreba i pokretanje efikasnih institucionalnih odgovora. Pored toga, mora se ojačati pristup pravdi i obezbediti temeljna istraga svih slučajeva.
Samo kroz odgovornost i konkretne zaštitne mehanizme novinarke mogu raditi bezbedno, a pravo građana na informisanje može biti u potpunosti zaštićeno.
Potpisnici:
- European Federation of Journalists (EFJ)
- European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
- ARTICLE 19 Europe
- International Press Institute (IPI)
- Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)
- Free Press Unlimited (FPU)
Izvor: EFJ
