Posle
promena 2000. godine, za koje su se iz sve snage zalagali i osnivači Danasa,
moglo se nakratko pomisliti da razloga za bunt, makar ne onakav na kojem je
Danas odrastao, više neće biti.
Činilo se da će Danas bez te tako važne
differentie speciffice izgubiti identitet, utopiti se u moru istih. Na sreću,
to se nije dogodilo i slobodno, nezavisno novinarstvo kao da je tek tada moglo
da se razmahne. Osvojeni su izvesni prostori, ali trebalo je ići dalje ne
dozvoljavajući onima sa kojima je Danas rastao da se zaborave i pretvore u one
od juče. Rečju, trebalo je biti kritičan – a ko je to bolje umeo od Danasa
vođenog maksimom da mu je istina draža od bilo čega. A istinu je u tom
trenutku, iako je to bilo vreme poleta i euforije, i dalje bilo teško čuti. Jer
promena je bila spora i još teža od istine, a u jednom strašnom trenutku, negde
na polovini Danasovog mladog života, izgledalo je kao da će se opet zaustaviti.
Tako
je bilo tokom prve tri godine postojanja Danasa, kada se zapravo formira
ličnost, koja dobrim delom, bez obzira na sve kasnije uticaje u društvu, ostaje
nepromenjena.
Tek
u mlađim razredima osnovne, Danas je već trebalo da uči kako se nosi s
nevidljivim pritiscima, s teškim bremenom života, brinući svakoga dana iznova o
sopstvenoj egzistenciji, a pokušavajući pri tom da ostane dosledan onoj svojoj
mladalačkoj, iskrenoj i beskompromisnoj ličnosti. Pa, iako su ga mnogi
kritikovali i od njega odustajali, mnogi su te napore prepoznavali i ostajali
uz Danas – kao sigurno utočište za one drugačijemisleće, one spremne na dijalog
i one kojima su osnovne vrednosti nezamenljive. Upravo zahvaljujući njima Danas
je stigao do tinejdžerskih godina.
Sopstveno
iskustvo donelo mu je jednu drugu važnu odliku mladosti – potragu za samim
sobom i odgovorima na važna pitanja. U tom traganju mnogo se luta, ponekad se
prave i gluposti, a ponekad se ukažu nenadana rešenja. Ipak, ne treba, kao što
bi to možda neki zlobnici učinili, požuriti i za rođendan poželeti Danasu da se
„pronađe“. Prva rođendanska želja bila bi da nastavi da bude otvoren – za
kritiku, dijalog, promenu, stabilan – u pristajanju uz istinske vrednosti, prava
i slobode, i uzoriti primer po kome će sameravati ovdašnje novinarstvo.
Redakcijski komentar
