[box align=’box-center’ id=’13465′]
Miroslav Miletić, novinar, autor radio emisije „Iz glave“, koja se emituje na Radiju 34
• Koliko je teško ostati dosledan i principijelan?
– U životu sam uvek radio ono što sam mislio da treba da radim. Nikada nisam gledao da li je to nešto što se uklapa u tom trenutku, naučio sam da me nosi neki talas… Od malena sam sanjao da vodim top listu, a Bog mi je dao da radim emisiju Iz glave koja se bavi društveno-političkim pitanjima. A u Srbiji je cena toga oduvek bila velika, i pre dvadeset godina, i danas. Danas ukoliko radite takvu emisiju, imate problem sa tim da nađete sponzore, da imate reklame… Svi kažu kako je super emisija ali, ne bi se oni ipak tu reklamirali jer se tu pominju neke nezgodne stvari. Cena slobode misli i govora u Srbiji je uvek bila skupa, danas je možda najskuplja.
• Kako Vi gledate na novinarstvo danas?
– Novinarstvo je danas na mnogo niskim granama. Malo je novinara do čije reči možeš da držiš. A ne mogu da shvatim ni da prihvatim već i tu ustaljenu priču kako je za novinarstvo ovakvo kakvo je danas kriva politika. Politika je takva kakva je oduvek bila. Svaka vlast želi kontrolu, to im je u opisu posla, to je njihova suština, jer ovde politika nije u službi građana, ovde je obrnuto. Konačno, ni Skupština Srbije ne kontroliše Vladu već Vlada kontroliše Skupštinu. Ali da se vratim na novinare… Oni kukaju na sav glas a ujedno gledaju kakao da uđu u tu silu centrifuge – oni bi malo ušli, ali ne bi baš da ih uhvati izbeljivač. Nisam oduševljen kako danas novinarstvo izgleda, a vlast sa druge strane obožava ovakvo novinarstvo. Za njih nema boljeg novinarstva do ovog kakvo je danas u Srbiji. Srpski premijer, bez obzira na to kako se on trenutno zove, ne može poželeti bolje stanje u medijima.
• U kom periodu je ta sila centrifuge najjače delovala?
– Ljudi obično misle da je to bilo u vreme Miloševića. Ali svaka vlast ima tu ambiciju da ima najbolju sliku o sebi u javnosti. Posmatrajući iz ove perspective, malo je bilo opasnije za život i za glavu u vreme Miloševića, a danas je opasnije u ekonomskom smislu. Sad ti ne rade baš o glavi ali ti rade o egzistenciji.
• Ima li nade za novinarstvo, za sve nas, ima li nade uopšte?
– Naravno da uvek ima nade, samo je potrebno da nađemo tu nadu. U tom trojstvu – ljubav, vera i nada, nada se nekako razočarala i u poslednje vreme se baš ne oseća najbolje, možda je na antidepresivima. Ali moram da obavestim one koji su na vlasti i sve druge koji budu dolazili na vlast – Mi ćemo vas nadživeti u svakom slučaju, neko će sigurno da im se nasmeje u lice jednoga dana i da ima kaže doviđenja. Znate, iznad nas će uvek ostati Srbija.
