EN
Saopštenje ministarstva informisanja nam je pomoglo da na primeru Tamare Skrozze vidimo kako u saglasju radi čitava „mašinerija“ – od televizija sa nacionalnom pokrivenošću i tabloida, preko prorežimskih analitičara, do državnih funkcionera i organa vlasti, kaže novinarka Cenzolovke
Na uglednu novinarku Tamaru Skrozza pokrenuta je hajka. Izjavila je da je nakon rušenja Miloševića Srbija trebala da bude bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti. Prorežimski mediji su preneli da je rekla kako je aktuelnog predsjednika Vučića trebalo ubiti, dok je ministarstvo informisanja saopštilo kako je „implicitno izrazila žaljenje zbog toga što pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života“. Kako to komentirate?
Baš nam je to saopštenje pomoglo da na primeru Tamare Skrozza vidimo kako u saglasju radi čitava „mašinerija“ – od televizija sa nacionalnom pokrivenošću i tabloida, preko prorežimskih analitičara, do državnih funkcionera i organa vlasti. Ta reakcija mogla je da se razume samo kao tapšanje po ramenu svih zaposlenih u prorežimskim medijima koji su započeli kampanju protiv Tamare da je slobodno i nesmetano nastave. Tamarin primer je važan i iz ugla solidarnosti. Ispratila sam mnogo slučajeva pretnji i napada na koleginice i kolege, ali dosad nisam videla ovako masovne javne reakcije podrške. Mislim da „mašinerija“ koja pokreće hajke nije bila svesna koga nam napada.
Da li su žene lakše mete?
Mislim da „mašinerija“ ne radi po tom principu, već da su joj mete nepodobni, svi koji kritikuju režim, kog god da su roda. Međutim, kada kampanja iz „vrha“ dođe do društvenih mreža ili pak ulice, tu granice civilizovanog prestaju. Tada žene svakako jesu lakše mete. Ili makar – iz ugla napadača – inspirativnije.
Šta je polaznicima i polaznicama vaše Škole digitalnog novinarstva značio rad sa Skrozzom – svi su joj dali podršku?
„Sve što vi izgovorite potpada u etički kodeks. Jedna etička greška vodi direktno u etički ponor.“ Ovo je Tamarina izjava koju sam zapisala na prvom predavanju o novinarskoj etici u okviru ŠDN. Nije nas učila principom „ovo može, ovo ne može“, nego vrlo jasno dala do znanja da u etici ništa nije crno ili belo, da je to često siva zona i da moramo da razmišljamo, pre svega o pitanju „na koji način ovo što radim utiče na ljude oko mene“.
Tamarine lekcije, primeri i saveti inspirišu mlade novinarke i novinare i utiču na njih tako da izgrade čvrst temelj profesionalnog sistema po kom će raditi. Svako ko kod Tamare izgradi osnovu etičkog pristupa sigurno može postati meta „mašinerije“, ali istovremeno ponosno i časno raditi svoj posao u interesu građanki i građana, znajući da radi ispravno.
Izvor: Novosti
