[box align=’box-left’ id=’5413′]
U izveštajima DB pred ubistvo ističe se onaj izveštaj od 19. marta 1999. godine Petog odeljenja u kome se navodi da je Ćuruvija spreman da osnuje stranku sa predsednikom sindikata „Nezavisnost“. Svedok Dragan Kojadinović, nekadašnji urednik Studija B je naveo i da je Ćuruvija na pitanje američkog kongresmena ko bi mogao da nasledi Miloševića odgovorio: „Ja“.
U optužnici koja je podignuta 9. juna zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić navodi da je prisluškivanje Ćuruvije počelo još 1994. godine zbog razgovora sa Ivanom Stambolićem i Vukom Draškovićem. Citira izveštaj petog odeljenja beogradskog centra DB od 8. septembra 1994. godine u kome se konstatuje da je Ćuruvija osnovao časopis „Telegraf“ da „ima komunikaciju sa Ivanom Stambolićem, bivšim podpredsednikom Vlade koji je po pravosnažnoj presudi ubijen po naređenju Slobodana Miloševića nakon što je bio mogući njegov protivkandidat na izborma.
U optužnici se citiraju izveštaji Petog i Trećeg odeljenjaDB Beograda iz 1997. i 1998. o pisanju Ćuruvijinih novina o izbornim krađama, protestima opozicije i studenata, kao i rats tiraža „Dnevnog telegrafa“ do 140.000 novina dnevno. Vlasti smeta i njegovo izveštavanje o ubistvu porodice Jašari, kao i organizovanje tribina sa „Otporom“. Takođe, u izveštaju DB se konstatuje da su Ćuruvijine novine izabrane za primenu Zakona o informisanju jer pružaju najveći otpor vlasti.
Peto odelenje izveštava o kontaktima Ćuruvije sa Vukom Draškovićem, liderom SPO: Takođe se u optužnici citira pravosnažna presuda za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi, gde se se konstatuje da je Milošević izdao Radomiru Markoviću, tadašnjem šefu DB, prvooptuženog za ubistvo Ćuruvije, naređenje koje je ovaj preneo DB i JSO za ove zločine. Navodi se i presuda za zločin na Ibarskoj magistrali kada je pokušano ubistvo lidera SPO, a ubijena su četvorica članova ove stranke.
[box align=’box-left’ id=’5414′]
U izveštaju Petog odelenja DB se citira razgovor Ćuruvije i Draškovića u kojima novinar traži da se Drašković angažuje da se ukine uredba o zabrani emitovanja stranih informativnih programa. Sačuvan je i izveštaj Trećeg odelenja njihovog razgovora od 21. oktobra 1998. godine u kome se dogovaraju da izazovu veliku gužvu zbog Zakona o informisanju. Iz tog razgovora DB posebno podvlači konstataciju Ćuruvije da „Milošević sve što je stvarano u Srbiji 150 godina“ i da je odgovorna Mirjana Marković jer je „dopuštala svojim ludacima da sarađuju sa nacistima“. Iz razgovora tri dana kasnije se beleži Ćuruvijina rečenica da od sagovornika iz SPS saznao „da je Milošević unutrašnju politiku potpuno prepustio supruzi“.
Gušenje slobode medija
U izveštaju DB se navodi da je Ćuruvija održavao kontakte sa diplomatama nekih zapadnih zemalja, kao i sa Milom Đukanovićem. Izdvaja se sastanak sa nekadašnjim američkim ambasadorom Kristoferom Hilom i citira se Ćuruvija koji optužio SAD da „tolerišu gušenje slobode medija u Srbiji“.
Podseća se da je DB zaveo u svoje beleške i da je Ćuruvija 14. decembra 1998. godine održao konferenciju za štampu u prostrijama „Dnevnog telegrafa“ tražeći da se političke partije u Srbiji, kao i međunarodna tela angažuju zbog položaja medija. Optužnica podseća i na izjavu Ćuruvije pred sudijom za prekršaje, gde je naveo da će vlast zbog sukoba sa njim gasiti njegove novine. Izveštaj Trećeg odelenja beleži i da Ćuruvija govori o Kongresu SAD na temu „Slobodan Milošević protiv demokratije u
Srbiji i stabilnosti Balkana“, zatim da ide u Pariz da govori pred Savetom Evrope o položaju medija u Srbiji.
