I šta smo čuli? Bolje rečeno, šta smo videli? Da se roditelji boje svoje dece. Da su licemerni u izražavanju mišljenja. Niko od prisutnih nije se odlučno izjasnio protiv noćnog skitanja maloletnika. Da su drugačije rekli možda ne bi smeli kući da se vrate? Da li žele da se dodvore naslednicima zato što ih ne poznaju i nemaju vremena za njih ili da se prikažu kao ljudi „širokijeh evropskih shvatanja“, tek svi su vrdali, tražili razloge da opravdaju potrebu mladih da otkrivaju svet. Naročito noću, po kafićima, uz reklamirano pivo i dodatne stimulanse. Niko to nije direktno rekao, ali to je posledica neobaveznosti formulisane u rečenici: neka se deca provedu i opuste.
Mladići u studiju su tražili da im društvo pomogne na drugi način a ne tako što će im ograničavati slobodu kretanja. Još nisu saznali da se sloboda stiče učenjem i znanjem, a da je ubijanje dosade u kafićima gubljenje sopstvenog identiteta.
Niko i ne pomišlja da je mladim ljudima, u periodu kad još rastu, fizički i mentalno se razvijaju, pre svega neophodno da noću spavaju. Da bi bili zdravi. U više mahova, upravo na televiziji je dokazivano štetno pomeranje sna sa noćnih sati na jutarnje i dnevne, sa svim biohemijskim procesima koji se odigravaju u
mozgu. Da ne pominjemo kako je deci upravo u tinejdžerskom dobu trebalo usađivati radne navike i učiti ih da život nije samo ludi provod. Jedan od roditelja je zavapio: šta će biti sa kafićima ako se deci ograniči kretanje do ponoći!? Pa, zar je to najveća briga? Šta je sa kafanama u drugim zemljama gde se podrazumeva da, u večernjim satima, nedorasle osobe nemaju šta da traže na javnim mestima. Nije li se engleski princ Vilijem izvinio celoj naciji zato što su ga fotoreporteri, pre neku godinu, snimili u jednom pabu, oko 23 sata. Mora se uticati na promenu loših navika razvijanih tokom godina lutanja i destrukcije, kad je predsednikov sin i vlasnik diskoteke bio plasiran u medijima kao ideal vrednog i sposobnog momka. Naravno da mladi u godinama kad se otkriva svet ne treba da sede zatvoreni u sobama. Ali, svet se ne otkriva samo za šankom nego i u knjigama i na putovanjima. Ima nešto i u sportu…
Rada Đurić je najavila nastavak tribine. Verujemo da će pedagozi, lekari i drugi eksperti imati šansu da kažu koliko je dobro da deca noću skitaju a danju spavaju. A da se izostanci iz škole pravdaju lažnim lekarskim uverenjima.
I da ministrov predlog ne treba bukvalno shvatiti.
Nemojte se izvinjavati
Reč-dve o voditeljskom maniru u jutarnjim emisijama na svim kanalima koje neguju tu vrstu programa.
U goste se često pozivaju glumci, muzičari ili umetnici drugih profila, a voditeljiia se, bez izuzetka, izvinjavaju što su morali da ustanu „tako rano“. To je postao stereotip za početak razgovora. Neki od gostiju se „uhvate“ na čamac i počnu da jauču kako su se jedva digli iz kreveta ili nisu legali, kako im posao menja bioritam. Pametniji nastoje da što brže prevaziđu takav glupi uvod i pređu na pravi razlog gostovanja na televiziji.
Poruka voditeljima je da se manu izvinjavanja, da smisle drugo uvodno pitanje. Ako ih toliko žale, neka ih ne zovu. A kome to teško pada, neka ne dolazi.
Konačno, neka to ne koriste kao razlog za vajkanje kako su oni morali da ustanu u četiri i pet sati ujutro. Ko pita rudara ili vozača gradskog autobusa o ustajanju u praskozorje. I zašto bi njihovo rano kretanje na posao bilo podrazumevajuće, a za sve druge žrtva koju treba stalno objašnjavati i pravdati neubedljivim argumentima. Uostalom, o tome se iz pristojnosti i ne govori. A to se ponavlja gotovo svakog jutra.
Moć govora
Imao je prijatelje koji su ga istinski voleli i nisu ga zaboravili. A pisao je čudotvornu poeziju koja se recitovala po kafanama, čita i citira. I prijatelji su spontano odlučili da načine TV zapis kako ga i po čemu pamte.
Tako je nastala emisija „Moć govora“ (RTS 1, ponedeljak) o Brani Petroviću. Ideja je potekla od glumca Petra Kralja koji je i vodič kroz ovo nimalo patetično, već duhovito i radosno sećanje na pesnika čija je reč rušila konvencije i slamala mentalna i fizička ograničenja,
Ne krnjeći autentičnost izgovorenog, oslanjajući se na moć govora i puštajući da reči nesmetano teku, završni pečat ovoj izuzetnoj emisiji dala je reditelj Tanja Fero.
