Simbolično, rezultati istraživanja, koje su sproveli doc. dr Marko Nedeljković, novinar Bojan Cvejić i istraživačica Jelena Gajić, predstavljeni su na dan kada se obeležava 36 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta.
Što se tiče učestalosti o izveštavanju o deci, svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom emituje u proseku manje od jednog priloga o deci dnevno, dnevne novine objavljuju prosečno jedan tekst o deci u svakom štampanom izdanju, dok najposećeniji onlajn mediji objavljuju po pet tekstova o deci dnevno na svom portalu, pokazalo je istraživanje.
Međutim, kada se analizira sadržaj plasiranih priloga o deci, zaključuje se da je problematičan i kontekst u kom se o deci izveštava.
„Na portalima, gde je pisanje o deci najučestalije, ono je istovremeno i najproblematičnije“, ističe Marko Nedeljković, predsednik CEPROM-a.
Večernje novosti najviše kršile kodeks, Danas bez prekršaja
O deci se izveštava u negativnoj konotaciji u 71 odsto slučajeva na portalima, odnosno u 57 odsto tekstova u dnevnoj štampi i u 30 odsto slučajeva u televizijskim prilozima.
Osim toga, prilikom izveštavanja o deci krše se njihova prava, ali i odredbe novinarskog kodeksa koje se odnosi na pravo na privatnost.
„Do kršenja Kodeksa novinara i novinarki Srbije najčeće je dolazilo u dnevnoj štampi, u čemu prednjači list Večernje novosti, dok je list Danas jedini u kome nisu zabeleženi prekršaji u analiziranom periodu“, naveo je Bojan Cvejić, novinar i istraživač na projektu.
Situacije kršenja prava deteta i novinarskog kodeksa u tabloidima Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, ocenjuje kao svesnu uređivačku odluka da dečija patnja i nesreća budu izvor zarade, a ne posledica nesvesne greške.
Što se tiče televizije, istraživačica na projektu Jelena Gajić, navodi da na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom dominiraju neutralni prilozi o deci, ali da to nije pomak u odnosu na istraživanje sprovedeno 2018. kada su dominirali pozitivni prilozi o deci.
Takođe, glas deteta se čuje u svega 19 odsto priloga na televiziji.
„Deca ostaju nečujna kada se radi o temama koje se tiču sistemskih propusta. Teme koje ih se direktno tiču analiziraju odrasli, institucije i stručnjaci, dok se glas deteta uopšte nečuje“, navodi Jelena Gajić.
„Nezaintersovanost medija za decu, sve ređe postavljanje pitanja deci i sve manje prilika da se njihov glas čuje, opšti je trend u medijima u Srbiji“, primetio je Nedeljković.
Mediji imaju moć da oblikuju sliku deteta
Mediji imaju moć da oblikuju sliku deteta i mladih u društvu, ali i obavezu da ih uvažavaju kao punopravne građane Srbije, međutim, mladi u Srbiji su stigmatizovani i nipodaštavani, rekla je Jelena Žunić Cicvarić, direktorka Užičkog centra za prava deteta.
„Trenutna medijska situacija u Srbiji je takva da deca najčešće završavaju u crnoj hronici kao nasilnici ili žrtve nasilja. Takođe, najčešće su vesti o deci pravljene za odrasle, retki su slučajevi kada novinari uvide problem u društvu sa kojim se deca suočavaju i pozovu ih da iznesu svoje mišljenje“, zaključeno je na panel diskusiji.
Deo problematike su i dileme novinara o tome kada je opravdano i o kojim temama tražiti mišljenje deteta kao i čest strah da ih pozovu za sagovornike usled manipulacija kojima se detetu može naneti šteta.
Dr Jelena Žunić Cicvarić navodi da se ta dilema rešava stavljanjem interesa deteta na prvo mesto. Naime, mediji se prilikom izveštavanja o deci ne smeju voditi interesom javnosti ili dece u celini već interesom konkretnog deteta u datom kontekstu.
Marko Nedeljković se osvrnuo na slučaj iz septembra ove godine kada se RTS našao na meti oštrih kritika vlasti zbog izjave deteta u emisiji „Važne stvari“.
U datoj situaciji, kako je rekao, nije bilo ničeg sugestivnog u pitanju postavljenom detetu i da je u tim okolnostima dobro detetu dati šansu da iskaže svoje mišljenje o situaciji koja ga se direktno tiče jer mesecima nije išlo u školu.
Psihološkinja Ana Mirković istakla je da mediji igraju veliku ulogu u generacijskom jazu koji se stvara između roditelja i dece.
„Usled nedoslednog i nepotpunog predstavljanja detinjstva i mladosti u medijima, stariji i mladi se sve više udaljavaju jedni od drugih i roditelji nemaju adekvatnu priliku da upoznaju generaciju svoje dece“, rekla je Mirković.
Mediji će, naglasila je, ostati bez publike ukoliko ne počnu da se adekvatno približavaju deci i mladima.
,,U svim redakcijama moramo početi da se bavimo decom, a ne da se od njih branimo, jer oni su naša jedina izvesna budućnost“, istakla je Ana Mirković.
izvor:Danas
