EN– Razlika između pristojnog građanina i profesionalnog novinara je što je novinar obavezan da poštuje činjenice i rasuđuje na osnovu njih ne dozvoljavajući da njime ovladaju emocije, što nažalost, u tekstovima objavljenim povodom seksualnog zlostavljanja devojčice koja je premunula, nije bio slučaj. Jedino su listovi Danas i Politika delovali u potpunosti u skladu sa svih 18 parametara koje je Savet za štampu formulisao – istakla je Olja Bećković, specijalni izvestilac Saveta za jul.
Olja Bećković je ukazala i na poseban segment ovog problema koji se odnosi na neodgovorno i neetičko pisanje i o osumnjičenima koji su osuđeni pre nego što se sudski utvrdi njihova odgovornost.
– Neadekvatno reagovanje medija, novinarsko spekulisanje i citiranje izjava nekompetentnih izvora otkriva mogućnost da se nasilje proširi, a sami tekstovi umesto preventivne funkcije posluže kao okidač potencijalnim zlostavljačima i daju im nove ideje – istakla je psiholog Vesna Brzev-Ćurčić, koja je rukovodilac Radne grupe za prevenciju zlostavljanja i zanemarivnja mladih koja je oformljena pri Ministarstvu zdravlja.
Prema njenim rečima, etiketiranje cele porodice osumnjičenog i kruga prijatelja je nedopustivo, jer često nevine ljude čini odgovornim za delo koje nisu počinili. Vesna Brzev-Ćurčić se osvrnula na „nedopustivu generalizaciju koja prevladava u izveštajima medija i diskvalifikacijama pojedinih profesija“.
– Oduvek su policajci važili za nasilne ljude, mada sve statistike pokazuju suprotno. U velikom procentu među zlostavljačima nalaze se intelektualci, tako da tu ne bi smeli da sudimo na osnovu predrasuda. Najčešće, zlostavljači su osobe koje nemaju psihijatrijsku dijagnozu i kriminogenu prošlost – istakla je Brzev-Ćurčić.
Zlostavljanje je socijalni fenomen i po pravilu porodična tajna, međutim, o slučajevima zlostavljanja uvek znaju komšije koje ne reaguju, a Brzev-Ćurčić je podsetila na dužnost i zakonsku sankciju zbog neprijavljivanja nasilja.
Upoređujući ovdašnja iskustva sa praksom u zapadnim zemljama i u regionu, Brzev-Ćurčić je navela Hrvatsku u kojoj se poštuju etički kodeksi, pa novinari ne mogu da saznaju identitet žrtve i osumnjičenog, kao i mesta gde se zločin dogodio.
– Na zapadu dete – žrtva nasilja daje izjavu po pravilu u kući, jer se tamo oseća bezbedno. Ne izvodi se na sud i ne suočava sa zlostavljačem što je u našoj zemlji praksa. Način izveštavanja o slučajevima nasilja i procedura kojom su u našoj zemlji podvrgnute žrtve odvraća žrtve da prijave nasilje – zaključila je Brzev-Ćurčić.
Ona je navela da je od 1. jula po novom porodičnom zakonu krivično delo nasilje u porodici regulisano strogim kaznama i pooštrenim merama, što dotad nije bio slučaj. Brzev-Ćurčić je navela da je do 1. jula za incest bila propisana kazna do tri godine zatvora.
