Dečija psihološkinja za VICE o medijskoj manipulaciji i dečaku

decija-soba

[box align=’box-center’ id=’7903′]

Šta se, međutim, događa kada vam neko istrgne dete iz života, uzme ga i sa njim radi šta hoće, što su u poslednja dva tri dana uradili mnogi tabloidi u Srbiji.

Nažalost, svi smo videli naslovne strane u tabloidima. Starlete, pevačice i politikanti nikada neće doneti takvu zaradu kao tragedija, ali ovde imamo slučaj više. Telo dvanaestogodišnjeg dečaka Stefana pronađeno je prekjuče u reci Karaš posle nekoliko dana potrage. U medijima se prvo govorilo o mogućoj otmici. Nakon pronalaska tela, novinari su upali u kuću roditelja, pa čak i snimali njihovu reakciju. Konačno je, možda negde u uglu sobe, pronađeno, dosad i najbolje parče mesa za razvlačenje, a to je mlađi brat nastradalog dečaka. Naime, dečak je navodno izmislio priču o otmici brata. Iako, zapravo, još niko ne zna šta se tačno dogodilo, pojedini mediji su, pre svega, navodili priču u jednom pravcu. Da je mlađi brat lažov, da su komšije rekle da on puno voli da laže, da je sve izmislio.

Pozvali smo dečiju psihološkinju Mariju Kulović da čujemo njeno mišljenje o svemu ovome i kako ovakav tretman deteta u medijima može da utiče na njega samog.

– Što se tiče dečaka koji je prisustvovao tragediji, scenariji su zaista različiti i najbolje bi bilo malo sačekati dok se ne vidi šta je tu zapravo bilo. Dete je moglo da laže (ako je lagalo) iz nekoliko razloga — strah od reakcije sredine je razlog zbog kog deca najčešće lažu i ne treba ga zbog toga osuditi, a posebno ne linčovati, jer se on verovatno osećaoodgovornim samim tim što je bio tu, a mi ne znamo kontekst u kome se tragedija dogodila — kaže Marija Kulović za VICE.

Iako ne znamo kontekst u kome se tragedija dogodila, to nije sprečilo naslove poput “Strašan lažov”, “Dečak izmislio otmicu”, “Dečaka ubila nebriga”, a potom da je, u stvari, dečak pokušavao da spasi jagnje i tako poginuo. Iako mediji sada “ublažavaju” stvar time što navode da je mlađi brat zapravo pokušavao da spasi starijeg, velika šteta ovom dečaku je već učinjena. Novinari su “saznali” iz izvorau MUP-u razne pojedinosti koje se tiču ispitivanja dečaka, među kojima se našao i podatak o njegovom koeficijentu inteligencije, navodno, 140, što je samo dodavalo manipulaciji događajem, dečakom, ali i potencijalnom obeležavanju deteta u budućnosti.

Prema rečima Marije Kulović, niko ne zna, recimo, da li je on bratu nešto rekao pre tragedije, da li su se igrali, možda gurkali, da li su tu zaista bili drugi ljudi, a onda otišli… o tome možemo samo da maštamo. Samim tim što je bio tu, dečak je mogao da se oseća umešanim u bratovljevu smrt.

– Možda je bio uplašen da će biti okrivljen, ili da će neko njegov biti okrivljen (roditelji). Svakako, da je umeo da uradi nešto drugo umesto da slaže, ako je slagao, on bi verovatno uradio, ali on je devotogodišnje dete koje se našlo u jednoj velikoj tragediji u kojoj trpi pritisak da ispriča i objasni situaciju koju ni sam ne može da razume i emotivno obradi. To, naravno, nema nikave veze sa njegovom inteligencijom, takođe. U pitanju je reakcija dečaka na situaciju koja prevazilazi njegove emotivne kapacitete, a ne smišljena manipulacija kao što se aludira u delo o visokoj inteligenciji — kaže Kulović.

U mnogome zavisi kako će se najbliža okolina ponašati prema ovom maloletnom dečaku u narednom periodu. Kako se ovo društvo ponelo prema njemu, to smo već videli. Upravo je nebriga više pojedinaca možda doprinela daljem razvoju i životu ovog dečaka, štagod da se dogodilo tog tužnog dana kada je izgubio brata.

Tagovi

Povezani tekstovi