EN
Kompletan izveštaj o radu medija nije ugledao svetlost dana ni četiri meseca nakon izbora. Regulatorno telo za elektronske medije omogućava nacionalnim emiterima da zadrže licence, uprkos drastičnim slučajevima kršenja zakona i apsolutnoj dominaciji vlasti na svim televizijama. Srbija nazaduje po medijskim slobodama, pa je u izveštaju Reportera bez granica za 2023. godinu, čak za 11 mesta pala na 91, a najgore je rangirana u regionu. Hoće li se išta promeniti posle razmene znanja sa regulatorima u Azerbejdžanu i Turskoj, kojima se REM pohvalio?
Delegacija REM-a u februaru je posetila turskog regulatora, sa kojim je dogovorena razmena stručnog osoblja. Već u martu odlaze u Azerbejdžan, gde su sa regulatorom razgovarali o medijskoj pismenosti, ekonomskoj nezavisnosti medija i profesionalizaciji novinara.
„Naš regulator usred izborne krize, u trenutku kad su sve oči uprte u to kako će se rasplesti situacija sa medijima, ide u dve zemlje koje su u donjih 10 odsto zemalja po neslobodi medija, da sa njima razmenjuju iskustva u regulativnoj oblasti“, kaže profesroka FPN u penziji Snježana Milivojević.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev zbrisao je svaki privid pluralizma, a od 2014. godine nemilosrdno nastojao da ućutka preostale kritičare, stoji u izveštaju o slobodi medija koji tu zemlju stavlja na 151. mesto od 180 zemalja. U obrazloženju za još lošije 165. mesto Turske, navodi se da rastući autoritarizam guši medijski pluralizam, te da se sva moguća sredstva koriste za podrivanje kritike.
„Turska nažalost ima nešto što ovde nije praksa – stotine novinara u zatvorima. To je nešto nad čim se treba ne samo zabrinuti, nego činiti nešto protiv toga, protestvovati“, kaže novinar Rade Radovanović.
Nismo uspeli da saznamo iz REM-a kako su za partnere izabrali baš Tursku i Azerbejdžan i šta se od njih može naučiti. Možda je dolazak delegacije iz Srbije za njih bio korisniji.
„Olivera Zekić možda može savetovati i predložiti korisna iskustva svojim kolegama i nekolegama u Turskoj, kako se, na primer, odlažu ili ćuškaju primedbe, žalbe, sve što su objektivne predstavke protiv nečega što je nedemokratsko ili nezakonito u tamošnjim medijima. U tome ima debelo iskustvo, ima praksu koja je proverena, na kraju, zbog takvog ponašanja i liderstva jeste na tom mestu“, dodao je Radovanović.
A svoju praksu i znanja prenose i studentima. Na Pravnom fakultetu na kursu Pravo i tehnologija i kroz praksu, a sa grupama sa novosadskog Filozofskog fakulteta o medijskim politikama. Pa čak i radionice medijske pismenosti u predškolskoj ustanovi.
Izvor: N1
