ENNa skupu je rečeno da će sloboda mišljenja i govora biti ozbiljno ugrožene ako se u Srbiji i ubuduće bude odlazilo u zatvor zbog klevete, kako je predviđeno predlogom Krivičnog zakona.
Zagorka Golubović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju navodi da Srbija nije potpuno odmakla od nekadašnje prakse, kada se odgovaralo za izgovorene reči, stavove i mišljenja, a naučna i istraživačka dela bila zabranjivana sudskim presudama.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da mora biti nađeno rešenje za ljude koji su kažnjavani zbog drugačijeg mišljenja, ali i za one koji su takvu stvarnost kreirali svojim presudama. Tadić je ocenio i da bi iz Krivičnog zakonika Srbije trebalo izbrisati kaznu zatvora za delo klevete. „Ja, naravno nisam tužio nedeljnik koji me je nazvao ljudožderom, nisam tužio nikoga ko me kritikuje, niti ću to ikada raditi. Nadam se da nikada neću tužiti nekoga ko me kleveće zato što je u ovim okolnostima sve moguće zloupotrebiti. Političari ne mogu biti zaštićeniji nego drugi građani, oni su čak, u izvesnom smislu, manje zaštićeni, ali to ne znači da je sada kleveta nešto što je opšteprihvaćeno“, kaže on.
Učesnici su kao primere političkih suđenja naveli „suđenje šestorici“ i zabranu knjige Nebojše Popova, u kojima je sudija bio sadašnji ministar pravde Zoran Stojković.
Milan Nikolić, tada osuđen na uslovnu kaznu, kaže da je bio zaprepašćen izborom Stojkovića za ministra. „Tokom procesa, ja sam mu kao vrhunski argument izneo da mi on sudi zato što ja kažem da se intelektualcima sudi zbog mišljenja, a on to upravo radi, što je vrhunska perverzija tog procesa“, kaže on.
Dragoljub Mićunovićje tada bioizdavač zabranjene knjige Nebojše Popova. „U sferi fantastike je činjenica da će Popov biti svedok na procesu u kojem se sudija koji je zabranio njegovu knjigu pojavljuje kao čovek koji tuži Demokratsku stranku da ga je oklevetala“, kaže Mićunović.
Osuđeni u političkim procesima najavili su i da bi mogli tražiti obnovu procesa kako bi posle 20 godina dobili oslobađajuću presudu.
