ENDetetu se ovako šta može i oprostiti. Ali ministru.
Moj idol nonsensa prekjuče je pred novinarima prostro čitavu pregršt nepriličnosti. Biramo zato samo onu koja najviše liči na priču o lovcu i medvedu, a usto je i najjezivija.
Novinar Pantić, kaže srpski ministar policije uopšte nije trebalo da bude ubijen. I to, kao i nedostatak zakonske regulative otežava, ne valjda otkrivanje ubica i nalogodavaca, već saopštavanje nihovih imena. Jer, po onom kako Jočić „ubija medveda“ i još jednom Pantića ispada da se znaju i ubice i nalogodavci, ali postoji neka legalističko-legitimistička smetnja.
Valjda nedostaju članovi zakona o „dopunskom ubijanju“, „overavanju“ ubijenih, osim ubistva iz nehata i „ ubistvo iz zastrašivanja“, „ubistvo sa preterivanjem“, ubistvo usled „gluvih telefona“ (kad se prečuje nalogodavac) pa „ubistvo iz zaigranosti i preigranosti“, pa „ubistvo po inerciji i po navici“. Iz dokolice i zajebancije, još.
Pantić je, kaže, ubijen sticajem okolnosti jer ministar zna da „nije bila namera da se ubije“. „Oni koji su sproveli zastrašivanje po nalogu neplanirano su ga ubili“.
Dakle, uđemo li u ovu logiku gluposti i misaoni kod ministra ispada da su naručioci hteli da Pantić bude malo mrtav, ali izvršioci preterali pa ga mnogo ubili. Da nije jezivo…
Ljudi, zar baš sve (i ljudski život) može da se relativizuje.
