EN
Gugl će u tri zemlje centralne Evrope, umesto bar nekih od izluđujućih reklama za dostavu kojima plaćamo „besplatne” sadržaje na Jutjubu, prikazivati i edukativne animacije o načinima manipulacije vestima u vezi sa izbeglicama iz Ukrajine.
Nakon što je tim istraživača sa Univerziteta Kembridž na značajnom uzorku utvrdio da osobe koje su gledale ovakav video u proseku za oko pet procenata bolje razumeju taktike manipulatora i pokazuju otpornost na lažne vesti i manipulacije, Gugl se odlučio da ih isproba u Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj, na teme koje su u tim zemljama aktuelne i relevantne. Emitovaće ih i na Fejsbuku, Tik-toku i Tviteru.
Iako se može učiniti da pet procenata opreznijih konzumenata vesti i informacija na društvenim mrežama nije značajna promena, na nivou čitavog društva, to je razlika koja može da dovede do nečije pobede ili poraza na izborima, ili većine u istraživanju javnog mnjenja na osnovu kojeg se formira neka državna politika.
Fundamentalizmom na činjenice
Promena je značajna i u odnosu na, recimo, rezultate naučnih istraživanja koji pokazuju da kudikamo manje od pet procenata osoba menja svoja stanovišta nakon što se susretnu sa dokazanim činjenicama koje jasno pokazuju da nisu u pravu.
Ovo držanje za temeljne stavove i vrednosti po svaku cenu i uprkos bilo kakvim argumentima i činjenicama, naziva se fundamentalizmom, izrazom koji je zapravo politički i ideološki neutralan, ali ga je moderna istorija povezala sa terorizmom i uverenjima koja suspenduju ljudska prava, iako ga se da primeniti i na stavove generalno progresivnih osoba i grupa, kada su ti stavovi pogrešni.
U osnovnom značenju, koliko god to bilo teško prihvatiti, svi smo bar pomalo fundamentalisti, a većina, zabrinjavajuća većina stanovnika sveta je to u značajnoj meri. Pojednostavljeno objašnjeno – svoja uverenja smatramo integralnim delom toga ko smo i šta smo. Kada neko od nas traži da to promenimo, traži da promenio ko smo i šta smo. Na to će malo ko pristati na ovom svetu, što i dalje nije preterano logično, ali je razumljivo.
Posebno je nerazumno očekivati da neko promeni temeljna uverenja kao posledicu dominantnih načina komunikacije na društvenim mrežama, agresivnih, uvredljivih, prezrivih, potpuno lišenih svesti o postojanju drugačijih ljudi, uverenja i mogućnosti da, eto, možda, slučajno, nismo u pravu.
Kako nam sada zvuči promena od pet posto? Bolje? OK.
Dezinformacije su žilav korov
Tim sa Kembridža, predvođen Džonom Rozenbikom, ne samo da proučava strategije medijskih i informativnih manipulacije uopšte nego na osnovu rezultata odmah napravi i edukativne onlajn igrice (Bad News, Harmony Square and Go Viral).
Istraživanje o kojem je ovde reč, Rozenbikov tim sprovodi u saradnji sa Guglom već nekoliko godina. Radi se i na ogromnim uzorcima kakve naučni timovi koji ne sarađuju sa Guglom mogu uglavnom da sanjaju – Gugl može da dođe do hiljada i miliona korisnika i motiviše ih da učestvuju u istraživanju neobično lako. U isto vreme, formirati poslovnu politiku na osnovu ovako kompetentnih istraživanja je mudro, ali drugim kompanijama verovatno (finansijski) nedostupno.
Ovako, istraživači su, nakon šestog laboratorijskog istraživanja i stvaranja videa u skladu sa rezultatima, imali priliku da provere kako te stvari rade „u prirodi” – video je, kao ponudu, dobilo 5,4 miliona korisnika u SAD, od kojih je njih milion gledalo bar 30 sekundi (video traje 90), a potom je trećina navedenog miliona zamoljena da pokuša da prepozna način manipulacije u jednoj ponuđenoj rečenici. Bili su za pet procenata bolji od grupe koja nije gledala video. Gledanje više ovakvih videa i „snabdevanje” tržišta sa više sličnih proizvoda prilagođenih različitim ciljnim grupama moglo bi, čini se, da napravi još veću razliku.
U temelju odluke da se kreiraju animacije koje naoružavaju korisnike znanjem o tome kako manipulatori utiču na njih, umesto da im se ukazuje na pogrešnost njihovih uverenja i znanja, stara je mudrost i nije teško razumeti zašto je takav pristup bolji od nekih drugih.
Uzmimo za primer proveru činjenica nakon što je informacija objavljena (fektčeking). Pre svega, nije uvek lako utvrditi šta je činjenica, a šta nije, posebno u sferi politike.
Zatim, provera činjenica koju sprovedu ljudi obučeni za to nikada ne dosegne sve osobe koje su konzumirale dezinformaciju.
Dalje, učiniti da ljudi poveruju u proveru činjenica je veoma, veoma teško. Na nivou čitavih populacija društava, jednostavno nemoguće. Ne pomaže ni to što je broj dezinformacija koje zasipaju konzumente neuporedivo veći od kapaciteta organizacija koje se bave proverom činjenica.
Na kraju, proveriti efekte objavljivanja provere činjenica komplikovano je i skupo, pa je teško proceniti efekat i poboljšati ponudu. Dezinformacije su žilav korov.
Može se, dakle, zaključiti da edukacija konzumenata vesti, ne o tome šta je tačno, a šta nije od toga što su već pročitali, već o načinima manipulisanja koje kasnije mogu sami da prepoznaju u trenutku kada konzumiraju informaciju, ima neuporedivo veće šanse da popravi situaciju.
„Imunizacija” protiv informativnih manipulacija
Pet videa koji će se prikazivati korisnicima ovih nekoliko platformi pokušaće da „imunizuju” neke korisnike protiv najuobičajenijih tehnika manipulacije: emotivno manipulativnog jezika, nekoherentnosti, lažnih dihotomija, strategije žrtvenog jareta i ad hominem napada.
U istraživanju koje je sprovedeno na bukvalno milionskom uzorku, ispostavilo se da neki ljudi nakon gledanja ovih videa zaista postanu bolji u raspoznavanju pouzdanog od nepouzdanog sadržaja i da nova znanja pozitivno utiču na njihove odluke u pogledu deljenja sadržaja na mrežama.
Što je još bolje, ovakav metod, koji ne zadire u sadržaj konkretnih informacija, već se drži metoda manipulacije, zahvaljujući tome utiče jednako na osobe svih uverenja, pa i onih političkih.
Sveukupno, istraživanje je pokazalo da ovakva psihološka kampanja „imunizacije” protiv informativnih manipulacija efikasno popravlja ukupnu otpornost odabrane grupe na dezinformacije uopšte.
Naučnici upoznati sa istraživanjem, koji nisu deo Rozenbikovog tima, s pravom upozoravaju da osobe na koje ovakve kampanje imaju uticaja ne pripadaju hard-kor ešalonima pristalica teoretičara zavere. Tako na diskretan način sugerišu Guglu da ni korisnici interneta sa mnogo većim kapacitetima za razlučivanje racionalnog od iracionalnog neće sa velikim entuzijazmom verovati megakompaniji kojoj je na agendi profit svakako ispred altruizma.
Pa opet, pet posto je pet posto, a ovako temeljno istraživanje je korisno i drugima – nevladinom sektoru, profesionalnim medijima, društvenim organizacijama najrazličitijih vrsta, trenerima medijske pismenosti i svima koji nisu ni Alfabet, ni država, ni bilo koji drugi entitet kojem imamo razloga da ne verujemo uvek.
Uostalom, bolje je imati Alfabet na svojoj strani u ratu protiv dezinformacija, koji se putem klimatskih promena, invazije na Ukrajinu, epidemija virusa i populizma lako može pretvoriti u rat za opstanak civilizacije i čovečanstva.
