Девет месеци за трансформацију РТС-а

Закон о радиодифузији је донет пре три године, али својевремено утаначени рокови за поједине послове у ионако хаотичној радиодифузној сфери одавно су истекли. Делимично, закон је промењен и прошлог лета, а сада предстоји његово друго прекрајање, углавном да би рокови били усаглашени с реалношћу. Предлог да се измене и допуне усвоје по хитном поступку већ је стигао у Скупштину.

Промене се односе на дужину мандата чланова Савета Републичке радиодифузне агенције, померање рокова за приватизацију локалних радио и ТВ станица и трансформацију сада јавног предузећа Радио-телевизије Србије у јавни сервис, али и увећање износа казни за радио-пиратерију и сличне прекршаје у овој области.

Сем што је законодавац Савету Републичке радиодифузне агенције, као регулаторном телу, поверио доношење важних одлука и послова, предвидео је и сложену процедуру избора девет чланова, почев од листе институција и организација које их могу предлагати до самог чина избора. Генерално, мандат им траје шест година, с тим што се приликом првог избора три члана бирају на две године, три члана на четири, а остала трећина Савета на шест година. Пре гласања парламента за предложене кандидате, председник скупштине жребом одређује пре свега овлашћене предлагаче чијим кандидатима мандат траје две и четири године.

Жребање унело забуну

Одредбе о жребању показале су се, најблаже речено, неприменљивим, па је и питање појединачних мандата чланова Савета остало нерешено. То у сваком случају оптерећује рад Савета пред којим стоје годинама гомилани проблеми у сфери електронских медија, конституисање органа радиодифузних установа, конкурси за дозволе за емитовање и низ других. Зато је предложено да се из овог поступка жреб уклони и унапред пропише колики мандат коме следује. Члановима који се бирају на прелог надлежног одбора скупштине мандат би трајао шест година, кандидатима које предлажу Скупштина АП Војводине, ректори универзитета, цркве и верске заједнице – пет година, а осталима у првом сазиву – четири године.

Из закона би се брисала и одредба по којој је одлука Савета која се односи на територију АП Војводине донета само ако за исту гласа и члан тог тела изабран са листе војвођанских предлагача. Другим речима, тај члан имао је својеврсно право вета. Тиме се, сматрају предлагачи, чланови Савета доводе у неравноправан положај, јер су кандидату са војвођанске листе предлагача дата већа овлашћења од осталих, што би могло довести до блокаде у раду. Један од рокова који формално још није прекорачен је и јули 2006. године до када би, по важећем закону, требало да се приватизују све радио и ТВ станице које су основале локалне самоуправе. Познаваоци стања у сфери електронских медија одавно су упозоравали да је тај рок кратак, јер су поступци приватизације сложени, а послови на том плану нису заправо ни почели. Будућим изменама, крајњи рок за приватизацију био би померен до 31. децембра 2008. године.

За пиратерију и до милион динара

Закон је, поред осталог, предвидео да се Радио-телевизија Србије, која је сада јавно предузеће, трансформише у јавни радиодифузни сервис. До краја 2002. године требало је да републичка влада (на предлог посебне комисије) донесе деобни биланс после чега би се формирале радиодифузна установа Србије и радиодифузна установа Војводине. Ова два сервиса, по слову закона, требало је да почну са радом до 31. јануара 2003. године. По новим терминима, деобни биланс треба да се заврши до 31. марта наредне године, а нове установе почну са радом најкасније до 30. априла 2006. Уколико предлог прође у парламенту, национални емитер имао би још девет месеци за трансформацију. У међувремену, радио-телевизијску претплату убираће јавно предузеће РТС.

Казне прописане пре три године за емитовање програма без дозволе, дакле пиратерију, одступање од стандарда предвиђених дозволом и сличне превиде емитера биле су у распону од 50.000 до 200.000 динара. Сада се износи вишеструко увећавају и то у распону од 300.000 до милион динара.

М. Петрић

Tagovi

Povezani tekstovi