Pre tačno 27 godina novinar i urednik „Dnevnog telegrafa“ Slavko Ćuruvija ubijen je na ulazu zgrade u kojoj je živeo. Atentatu je prethodila besomučna kampanja koja je protiv njega vođena od strane tadašnjeg režima, koji se povezuje sa njegovom smrću. Do danas pravda nije zadovoljena. Pravde nema, ali zato napadana na medije i represije nad novinarima i medijima i te kako ima, toliko da Ćuruvijine kolege konstatuju – kao da su se vratile 90-te.
U Svetogorskoj 35 venci i sveće 27 godinu za redom. Upravo tu, s leđa je ubijennovinar Slavko Ćuruvija.
„Ubice nisu kažnjenje, u postupku koji je vođen okrivljeni su oslobođeni“, podseća Marko Somborac iz NUNS-a.
Reč je o bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Radetu Markoviću i još trojici njegovih službenika.
Prvostepeno su osuđeni na ukupno sto godina zbog umešanosti u Ćuruvijino ubistvo, ali je 2024. godine Apelacioni sud u Beogradu presudu poništio.
Nekada okrivljeni, a sada slobodni bezbednjaci, tužili su Ćuruvijine potomke i fondaciju koja nosi njegovo ime.
„To je jedan postupak koji je trajao dobrih godinu i po dana, skoro dve. Završena su sva ročišta i mi sada čekamo vrlo brzo da vidimo tu presudu i kako će se sud odrediti prema tome“, kaže Ivana Stevanović iz fondacije „Slavko Ćuruvija“.
„Rekla bih da je slučaj Slavka Ćuruvije pokazao sva lica nekažnjivosti. Mi na to nećemo pristati i borićemo se da pravda ipak dobije neki svoj epilog“, kaže Olivera Milošević iz UNS-a.
Deža vi?
Dok čekaju epilog, Ćuruvijine kolege su saglasne – svi imaju „deža vi“. Na vlasti identična struktura kao u vreme atentata na njega.
Samo što je tadašnji ministar informisanja, koji je gasio Ćuruvijine novine i plenio mu imovinu, danas najmoćnija figura u državi.
Pod njegovom „palicom“, atmosfera se približila onoj od pre skoro tri decenije.
„Atmosfera linča, targetiranja, kriminalizacije novinara, redakcija, pa i same novinarske profesije, suštine novinarske profesije, uzima zaista ozbiljan mah“, ocenjuje Stevanović.
„Horde kriminalaca i ubica jure novinare koji rade u javnom interesu. Sve se to dešava ili uz prećutnu ili uz direktno saučesništvo državnih institucija“, kaže Somborac.
„Mislim da su međunarodne organizacije u pravu kada alarmantno upozoravaju da je pitanje trenutka kada će sledeći novinar u ovoj zemlji da strada u atmosferi u kojoj se nalazimo“, dodaje Stevanović iz fondacije „Slavko Ćuruvija“.
Da je alarmantno pokazuje i statistika jer je samo u martu fondacija „Slavko Ćuruvija“ zabeležila je 186 verbalnih napada na novinare, pretežno od strane zvaničnika.
NUNS beleži, između ostalog, 20 napada na medijske radnike, kao i pet pretnji smrću i ugrožavanjem fizičke bezbednosti.
Obračun vlasti sa medijima
Ali ni tu nije kraj obračuna sa medijima.
„Imamo isto tako nasrtaj višemesečni, možda i višegodišnji na jednu medijsku kuću kao što je N1 sa idejom, kao što je onda ’98 i ’99 bila ideja da se zatvori „Dnevni telegraf“. Zbog toga je jako važna solidarnost i sa svim napadnutim, ali i sa redakcijom N1. Ako ih mi ne zaštitimo u ovom trenutku, oni koji budu preostali su sledeća meta. Sve dok ovo ne bude spaljena zemlja što se tiče slobodnih medija i slobodnih novinara“, kaže predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić.
Jer niko bolje do novinara koji poštuju strandarde profesije ne zna da se za slobodu mora boriti. Svaki dan.
Izvor: N1
