Dežer
je naveo da je jasno da je u Srbiji, koja ima više od stotinu televizijskih i
više od 200 radijskih stanice i oko 500 novinskih izdanja, potrebno uneti
određene izmene i prilagođavanja na tržištu.
„Tu
postoje brojna pitanja. Prvo je pitanje vlasništva države. Kada govorimo o
nezavisnosti medija to je pitanje koje, naravno, izaziva određenu
zabrinutost“, rekao je Dežer i dodao da je normalno da postoje javni
emiteri, ali da je sloboda medija neophodna a da je najbolji način za to je
njihova nezavisnost.
Dežer
je kao drugo važno pitanje u medijskoj strategiji naveo način finansiranja
medija. On je istakao da „država može da nastavi da finansira medije, ali
da to mora da bude urađeno na veoma transparentan način“.
Dežer
je naveo da je jasno da je u Srbiji, koja ima više od stotinu televizijskih i
više od 200 radijskih stanice i oko 500 novinskih izdanja, potrebno uneti
određene izmene i prilagođavanja na tržištu.
„Tu
postoje brojna pitanja. Prvo je pitanje vlasništva države. Kada govorimo o
nezavisnosti medija to je pitanje koje, naravno, izaziva određenu
zabrinutost“, rekao je Dežer i dodao da je normalno da postoje javni
emiteri, ali da je sloboda medija neophodna a da je najbolji način za to je
njihova nezavisnost.
Dežer
je kao drugo važno pitanje u medijskoj strategiji naveo način finansiranja
medija. On je istakao da „država može da nastavi da finansira medije, ali
da to mora da bude urađeno na veoma transparentan način“.
„Ako
su mediji finansirani direktno iz opštinskih, regionalnih i državnih vlasti, to
može da izazove određene sumnje o slobodi medija i kapacitetu uređivačke
politike“, kazao je Dežer i dodao da je zadovoljan što su srpske vlasti
ozbiljno shvatile to pitanje.
Dežer
je naveo da je jasno da je u Srbiji, koja ima više od stotinu televizijskih i
više od 200 radijskih stanice i oko 500 novinskih izdanja, potrebno uneti
određene izmene i prilagođavanja na tržištu.
„Tu
postoje brojna pitanja. Prvo je pitanje vlasništva države. Kada govorimo o
nezavisnosti medija to je pitanje koje, naravno, izaziva određenu
zabrinutost“, rekao je Dežer i dodao da je normalno da postoje javni
emiteri, ali da je sloboda medija neophodna a da je najbolji način za to je
njihova nezavisnost.
Dežer
je kao drugo važno pitanje u medijskoj strategiji naveo način finansiranja
medija. On je istakao da „država može da nastavi da finansira medije, ali
da to mora da bude urađeno na veoma transparentan način“.
Kao
treći važan element medijske strategije Dežer je istakao planiranje uvođenja
šest regionalnih emitera, što je ocenio kao dobar način približavanja medija
građanima.
„Pitanje
koje se ovde postavlja je koliko je to ostvarivo u finansijskom smislu. Već
znamo da je veoma teško prikupiti novac od pretplate“, kazao je Dežer i
podsetio da se sada ubira manje od 40 odsto od pretplate za RTS i RTB.
Šef
Delegacije EU dodao je da se postavlja i pitanje zastupljenosti manjina i
medijima, odnosno da li manjine treba da imaju svoje medije, kako bi oni bili
finansirani, koliko bi bili nezavisni i kakav bi bio kapacitet njihove
uređivačke politike.
Dežer
je naveo da će Srbija, kako se bude približavala EU, u jednom trenutku otvoriti
pregovore o članstvu i podsetio da se jedno poglavlje u pregovorima konkretno
odnosi na medije.
Dežer
je odao priznanje srpskim vlastima na pripremi strategije, podvukavši da je
veoma značajno to što su u brojnim debatama prilikom njene izrade učestvovali
predstavnici velikog broja medijskih organizacija i udruženja.
„Videćemo
koliko će vlasti biti spremne da sprovedu te odluke. Postoje brojni zakoni koje
je neophodno usvojiti, čini mi se najmanje osam zakona u narednim mesecima kako
bi se sprovela ova strategija. To je vrlo zahtevan zadatak, nije nimalo lako.
Ali mislim da je posvećnost vlasti veoma jasna“, kazao je Dežer.
Izvor: Beta
