Dezinformacije o izbeglicama povezuju ekstremiste i političare

Foto: Pixabay

Onlajn dezinformacije čija su meta izbeglice i nevladine organizacije koje sa njima rade deluju kao „presudna veza“ između ekstremističkih krajnje desničarskih ličnosti i „mejnstrim“ političara, pokazao je novi izveštaj Instituta za strateški dijalog (ISD).

ISD je istraživao onlajn zajednice u kojima su se tokom 2020. širile dezinformacije protiv izbeglica i otkrio „značajno preklapanje“ između aktivnih političkih partija i ličnosti i „rubnih“ aktera i teoretičara zavere.

 

Istraživanje je pokazalo i da su zvaničnici na različitim dužnostima doprineli pojačavanju anti-izbegličkih dezinformacija u nekim zemljama i da su NVO koje rade sa izbeglicama i migrantima bile meta napada teoretičara zavere i dezinformacija.

 

Na nedavnom slušanju u Specijalnom odboru Evropskog parlamenta za strano mešanje (INGE) tema je bio uticaj dezinformacija na manjinske grupe u EU, uključujući migrante.

 

Na tom sastanku istraživačica Centra za medije, podatke i društvo Centralnoevropskog univerziteta Eva Bognar predstavila je svoje istraživanje u kome je ukazala na izazove borbe protiv dezinformacija.

 

Ona je rekla za EURACTIV da je, kada je reč o odgovoru na dezinformacije, fokus često na akciji države i upozorila da to može biti „izuzeno problematično jer u nekim slučajevima država nije benigni akter“.

 

Studija ISD, koja ispituje oblikovanje i širenje anti-izbegličkog narativa u prethodnoj godini, pokazala je da su u grupama naloga na mrežama koje dele dezinformacije o izbeglicama bili nalozi i onih iz „mejnstrim“ politike i onih iz ekstremističkih krugova i to na različitim jezicima i u različitim zemljama EU.

 

U ISD kažu da njihova analiza ne ukazuje nužno da te strane podržavaju ekstremiste. Međutim, u nekim slučajevima, npr. Alternative za Nemačku (AfD), identifikovane su aktivnosti promocije ili podsticanja mržnje i dezinformacija o izbeglicama.

 

Vilads Cale iz Evropskog saveta za izbeglice i prognane rekao je za EURACTIV da to ukazuje na širi trend „rubnih pozicija koje su se transformisale u ono što nazivano ‘mejnstrim’ političkom debatom“.

 

On je rekao da uključivanje obmanjujućeg jezika u „mejnstrim“ štampu i političke diskusije dehumanizuje i predstavlja veliku opasnost za ljude na terenu.

 

Izveštaj je pokazao i da su NVO često meta teorija zavere u onlajn prostoru. Narativi koji prikazuju pojedince iz NVO ili cele organizacije kao npr. krijumčare ljudi doveli su do široko rasprostranjenog neprijateljstva prema NVO i na internetu i van njega.

 

Bognar je rekla da deo problema u borbi protiv dezinformacija leži u činjenici da se koriste narativi koji potiču iz mnogo dubljih društvenih uslova i predrasuda na koje je teže odgovoriti politikom.

 

Problem je i to što se dezinformacije javljaju u raznim oblicima, od otvorenog govora mržnje koji je zabranjen, do sadržaja koji može da sadrži neki elemenat istine ali koja je pogrešno predstavljena ili samo delimično obelodanjena.

 

Bognar je rekla i da dobrovoljne mere u borbi protiv dezinformacija nisu dovoljne.

 

„Ne možemo da ostavimo korporacijama da se samoregulišu jer to neće funkcionisati“, rekla je ona i dodala da to nije u u njiihovom interesu i da je zato potreban politički odgovor.

Tagovi

Povezani tekstovi