EN
Brojni svetski mediji obaveštavaju da situacije na ovu temu ne moraju da se doživljavaju samo uz negativan predznak, ali ima i primera u kojima ljudi sa većom kognitivnom refleksivnošću imaju tendenciju da budu bolji u razlikovanju dezinformacija od stvarnih informacija , pokazalo je novo istraživanje.
Zanimljiv je primer u Mađarskoj, u kojoj su, prema naučnim istraživanjima, pojedini građani zemlje razvili veštinu razmišljanja da se nose sa lažnim informacijama koje se plasiraju u državni etar i koje se obično kreiraju da odražavaju stavove vlasti i partijsku propagandu.
Ono što je još zanimljivo da se izvuče iz zaključaka naučnog tima koji je istraživao zemlju jeste globalni zaključak da širenje lažnih vesti može imati štetne posledice po pojedince i čitava društva, a sve je usko povezano sa širenjem dezinformacija koje proizvode konfuziju i podeljenost između pojedinaca i čak utiču na ponašanje i odluke ljudi.
Autorka studije, Laura Farago, koja je docent psihologije na Univerzitetu Etvos Lorand u Mađarskoj, izjavila je da je uznemirenost među Mađarima u odnosu na dezinformacije je posledica loših istorijskih iskustava u kojima je Mađarska bila napadnuta od strane Rusije/SSSR tokom istorije, pa je odavde dosta odraslih(starijih) Mađara imalo lična negativna iskustva vezana za ruske agresije kada su govori o ratovima u Evropi.
Farago ističe da, pored toga, lažne vesti stvaraju ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja pojedinaca u kojem, osim negativnih osećanja, dezinformacije i sistematske kampanje u mejnstrim medijima potpuno izokreću trezveno razmišljanje mnogih Mađara i formiraju neshvatljivu prorusku pristrasnost, pa čak optužuju Ukrajince za rat koji je pokrenula Rusija, što je iracionalno u odnosu na njihova lična istorijska iskustva.
– Stoga smo smatrali da je ispitivanje podložnosti dezinformacijama od najveće važnosti u ovoj zemlji – kaže Fargo.
Druga studija na ovu temu, takođe sprovedena u Mađarskoj, ali od strane američkog magazina Kongniton, na osnovu testova 991 ispitanika, zaključila je da prevrednovanje lažnih vesti i pismenosti u digitalnim medijima manje zavise od ideoloških stavova ljudi, a više od nedostatka misli u procesu čitanja izvora vesti.
Gordon Penikuk, autor studije i docent na Univerzitetu Regina, primetio je da postoje dva osnovna razloga zašto je bio zainteresovan za proučavanje lažnih vesti.
„Prvi je što se čini da je širenje lažnih vesti izuzetno važan problem i da je nešto o čemu psiholozi tek treba da kažu, a drugi je da lažne vesti zapravo pružaju mogućnost da se istražuje nova pojava o teorijama političke svesti kod građana“, kaže on.
Analizirajući situaciju iz lokalne perspektive, medicinski stručnjaci kažu da psihička napetost predugo traje na leđima građana Makedonije.
U moru informacija, stručnjaci, međutim, savetuju da ostanete mirni i da sledite samo naučne istine i da se informišete samo iz relevantnih izvora i informacije će moći pozitivno da utiču na ljude, a istovremeno će uticati na njihovu brigu. , kako za fizičko tako i za mentalno zdravlje.
Dr Petra Temelkova, specijalista psihijatrije, kaže da su zdravstvene prilike narušene jer su u fokusu pažnje svih upravo informacije vezane za cene proizvoda koji su poskupeli od krize u Ukrajini i od strašnih slika sa frontova koje po mnogo čemu podsećaju na ratove u bivšoj Jugoslaviji.
– Ljudi nasedaju na lažne vesti i zabrinu se jer emotivno čitaju vesti sa velikom dozom nade, ali i neizvesnosti. Istovremeno, prekomerna zastupljenost lažnih informacija o ratovima u Evropi, ekonomskoj krizi, energetskoj krizi i post-kovid periodu samo dodatno doprinosi stvaranju nepoverenja prema svemu što ljudi čitaju u medijima i društvenim mrežama – ističe ona.
Slično o ovoj temi razmišlja i ugledni novinar Ljubomir Kostovski. On kaže da je jedini način da se suprotstavimo lažima proglašavanjem istine. Međutim, država, koja ima ograničene kapacitete i male resurse, ne može efikasno da ih rasporedi i raspredeli kako bi ih racionalno koristila u situaciji kada postoji ogroman broj medija u društvu.
– Štetu koju prave pojedini mediji sa proizvodnjom lažnih vesti možemo sagledati na taj način što se u nekim državama dešava da jedan kandidat izgubi izbore kao rezultat sistemske kampanje kroz objavljivanje lažnih vesti i informacija. Tada se objavljuju informacije koje su sporne čak i sa stanovišta njene elementarne istinitosti. Međutim, u vreme kada se do informacija dolazi pritiskom na dugme i beleže posete tom portalu, ne treba da nas čudi što mediji mogu da objave informaciju pod naslovom „Cunami će pogoditi Debar“. Možemo da postavimo pitanje ko je ta osoba koja je objavila ovakve gluposti, ali mislim da je to za nju nebitno sa stanovišta cilja koji su mediji postavili, a to je profit kroz visoku posećenost portala, a ne informisanje javnosti . Očekujem da će i samo objavljivanje ovakvih informacija izazvati uznemirenost građana ako nekritički pristupe vestima i odmah poveruju da je to moguće. Naša dobra okolnost, pored ovakvih proizvođača lažnih, a samim tim i štetnih vesti, jeste da na drugom mediju možete da proverite da vest nije tačna – primetio je novinar Ljubomir Kostovski.
Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/dezinformaciite-dopiraat-do-mentalnoto-zdravje-na-chovekot/
