EN
Digitalna bezbednost u Srbiji: Još jedan izazov za slobodu medija
Mediji u Srbiji sve više su izloženi sajber napadima, onlajn pretnjama i manipulacijama. O digitalnoj bezbednosti i njenom uticaju na nezavisno novinarstvo u Srbiji razgovarali smo sa Bojanom Perkovim, koordinatorom digitalnih politika u SHARE fondaciji.
SHARE fondacija je nevladina organizacija sa sedištem u Beogradu koja radi na zaštiti privatnosti, bezbednosti i slobodi izražavanja. Aktivnosti organizacije uključuju obuke, podršku i podizanje svesti o digitalnoj bezbednosti za novinare, aktiviste, civilno društvo i branitelje ljudskih prava. Ove aktivnosti počivaju na četiri stuba: sloboda izražavanja onlajn, zaštita podataka, digitalna bezbednost i slobodan pristup znanju. Nevladina organizacija je takođe razvila SHARE CERT, prvi specijalni CERT (Computer Emergency Response Team) u Srbiji za onlajn medije i civilno društvo, koji nudi reagovanje na incidente, obuku i mentorstvo novinarima i medijskim organizacijama koje se suočavaju sa digitalnim problemima.
Koji su glavni trendovi koje primećujete u vezi sa izazovima koji se tiču digitalne bezbednosti u Srbiji?
Nedavno smo objavili naš godišnji monitoring izveštaj u kojem pratimo povrede u tri glavne oblasti: sajber napadi, privatnost i pitanja zaštite podataka, kao i prevare, pretnje i manipulacije. U 2023. smo zabeležili mnogo pretnji i manipulacija. Tokom predizborne kampanje, na primer, opozicioni političari su se suočili sa značajnim digitalnim pretnjama, uključujući kampanju klevetanja koja je uključivala intiman video emitovan na nacionalnoj televiziji, koji je primorao političara da se povuče iz izborne trke.
Da li su mediji i novinari glavne mete kršenja digitalnih prava?
Da, oni su često na meti, posebno kada razotkrivaju prestupe vlade. To ih čini nepogodnim za vlasti. Organizacije civilnog društva poput CRTE takođe se suočavaju sa napadima visokih zvaničnika.
Ko najčešće krši digitalna prava i koji su najčešći oblici onlajn napada?
Javni zvaničnici i političari su glavni prestupnici. Međutim, vidimo i napade građana, posebno na društvenim mrežama. Iako su ovi napadi građana brojni, oni od strane političara imaju teže posledice. Što se tiče vrste napada, uglavnom uočavamo kampanje klevetanja, optužbe i uvrede, često preko društvenih mreža i provladinih medija. Privatni akteri često koriste SLAPP, strateške tužbe protiv novinara koji pišu o njihovim aktivnostima. Istraživačke kuće kao što je KRIK, na primer, suočavaju se sa brojnim tužbama i digitalnim pretnjama od strane moćnika.
Kako ovi izazovi digitalne bezbednosti utiču na novinarstvo?
Novinari i pored pretnji profesionalno nastavljaju sa radom. Međutim, ovi napadi pojačavaju javnu mržnju prema njima u javnosti i time stvaraju neprijateljsko okruženje.
Postoji li svest o ozbiljnosti digitalnih pretnji među novinarima i organizacijama civilnog društva?
Svest varira. Organizacije koje su iskusile napade su svesnije, dok druge možda ne shvataju ozbiljnost ovih pretnji.
Koliko su mediji spremni da se suoče sa digitalnim pretnjama?
Postoji raskorak među medijima. Manjim lokalnim medijima često nedostaju resursi i svest o digitalnoj bezbednosti. Istraživački novinari su, međutim, dobro pripremljeni, dobijaju obuku i podršku, posebno od međunarodnih organizacija kao što je OCCRP. Često se sa izvorima nalaze uživo i koriste šifrovane aplikacije kao što je Signal. Oni primenjuju odgovarajuće mere digitalne bezbednosti prilagođene njihovim modelima pretnji.
Kako ocenjujete pravni okvir Srbije koji reguliše digitalno okruženje, posebno u pogledu slobode medija?
Može da se poboljša. Većina zakona je podstaknuta evropskim integracijama. Na primer, naš zakon o zaštiti podataka o ličnosti je modeliran po GDPR-u, ali ga kombinuje sa direktivom o sprovođenju zakona, što ga čini složenim. Imamo i zakon o informacionoj bezbednosti, prvenstveno usmeren na kritičnu infrastrukturu. Napori da se ovi zakoni ažuriraju bili su zaustavljeni političkim događajima.
Vidite li jaz između zakona i prakse?
Da, implementacija često kasni zbog nedostatka političke volje. Nezavisne institucije daju sve od sebe, ali širi sistem ih ne podržava.
Postoji li mreža ili koalicija koja se zalaže za digitalnu bezbednost u zemlji? Da li imate transnacionalne veze sa kolegama u EU i drugim regionima?
Mi smo deo nacionalne CERT mreže i sarađujemo sa drugim posebnim CERT-ovima. Mi predstavljamo civilno društvo i medije na ovim forumima.
Fondacija SHARE je takođe član European Digital Rights (EDRi) i drugih mreža, kao što je CiviCERT. Dobijamo značajnu podršku od ovih koalicija, što je osnažujuće i od suštinskog značaja za naše zagovaračke napore. Takođe smo suosnivali Mrežu za digitalna prava jugoistočne Evrope, koja uključuje različite organizacije iz celog regiona.
Izvor: OBCT
