EN
Nezavisno udruženje novinara Srbije u saradnji sa Europeum institutom za evorpsku politiku iz Praga organizovalo je panel diskusiju “Stanje digitalne tranzicije u sektoru informativnih medija u Srbiji” koja je održana juče u Češkom centru u Beogradu.
Na događaju su govorili Tamara Filipović, generalna sekretrak NUNS-a, Nedim Sejdinović, novinar i Tanja Maksić, koordinatorka programa u Balkanskoj istraživačkoj mreži Srbije (BIRN).
Razgovor je moderirao koordinator projekta i analitičar Oszkár Roginer- Hofmeister iz Europeum instituta za evropsku politiku.
Na početku diskusije Tamara Filipović govorila je o medijskom zakonskom okviru u Evroskoj uniji i neusklađenosti domaćih propisa sa preporukama EU.
„U Evropi je usvojen jedan potpuno novi medijski okvir koji podrazumeva zakon o medijima EMFA, Digital service act (DSA), Digital market act. Mi i dalje nismo krenuli sa usaglašavanjem sa tim novim medijskim okvirom. Malo nas sputava i to što mi nismo u Evropskoj uniji i ovi zakoni ne obavezuju velike platforme u Srbiji“, rekla je Filipović.
Ona je govorila i o bezbednosti novinara. Podsetila je da se bezbednost novinara tretira isto kao bezbednost predsednika republike, tužilaca, sudija ili ministara.
„Međutgim, kada dođemo do analize tih slučajeva, kako se procesuiraju pretnje koje su upućene predsedniku, a kako one koje su upućene novinarima, tu lvidimo jednu veliku razliku na koji način ti organi koji bi trebalo da se bave pretnjama, a to su policija i tužilaštvo, tretiraju jedne odnosno druge“, kazala je generalna sekretarka NUNS-a.
„Tako da mehanizam na papiru postoji, ono što je problem je primena tog mehanizma, jer kada uporedite koliko je broj osuđujućih presuda, taj broj iz godine u godinu varira između 8% od ukupnog broja zabeleženih slučajeva u bazi tužilaštva do nekih 12%. Poslednje dve godine uočili smo da tužilaštvo ne beleži sve napade i pretnje novinarima u svojoj bazi, pa smo tako upoređujuću našu i njihovu bazu primetili da prošle godine 11 slučajeva nije ubačeno, a znamo da su prijavljeni. A ove godine do 1. novembra 20 slučajeva se nije našlo u bazi tužilaštva“, dodala je ona.
Srpski mediji šire dezinformacije
Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović izjavila je da se, prema istraživanju Evropske medijske opservatorije, među 10 televizijskih (TV) grupa sa najvećim brojem kanala koji se dristribuiraju na evropskom nivou, tu nalaze i tri srpske – državni Telekom, SBB (Junajted grupa) i Pink.
Ona je rekla da prvih pet TV grupa ima 150 do više od 300 kanala, da je pet američkih, dok Junajted grupa ima 119 kanala širom Evrope, Telekom 67, a Pink 62.
„Tako da mi i izvozimo ove naše dezinformacije“, rekla je Filipović, uz ocenu da je to problem šire evropske zajednice.
Dodala je da Telekom ima oko 54 odsto tržišnog udela u Srbiji, SBB oko 34 odsto, dok ostali operatori pojedinačno imaju manje od četiri odsto.
Pominjući ranije istraživanje u Srbiji koje je sprovelo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, navela je da se u Srbiji stalno ističe da je televizija i dalje primarni izvor vesti, ali da je tu reč o ljudima koji izlaze na izbore.
„Kao primarni izvor dezinformacija uglavnom navodimo društvene mreže. Međutim, kod nas na Balkanu, primarno u Srbiji ali i u ostalim zemljama, primarni izvor dezinformacija su tradicionalni mediji – štampani mediji, televizije sa nacionalnom pokrivenošću koje na dnevnom nivou šire veliki broj dezinformacija i na taj nači se stvara jedna potpuno izvrnuta slika“, ocenila je Filipović.
Novinar nedeljnika Vreme Nedim Sejdinović ocenio je da taj problem ne postoji samo u Srbiji, već i u celom regionu.
„Veliko je pitanje kako će se taj problem rešiti, jer je uticaj srpskih medija jak i u pojedinim zemljama u regionu, što dovodi i do uticaja na politiku“, naveo je Sejdimović.
Govoreći o medijskoj pismenosti građana, kazao je da se pod tim ne sme podrazumevati samo podatak da li ljudi prate medije.
„Ne morate vi da pratite Informer da bi bili pod nekim njegovim uticajem. Mediska pismenost i to podrazumeva“, kazao je Sejdinović, dodajući da je medisko opismenjavanje građana dugotrajan proces za koji je potrebno mnogo vremena da se sprovede u delo.
Programska koordinatorka Balkanske istraživačke mreže Srbija (BIRN) Tanja Maksić govorila je o istraživanju koje je taj portal sproveo među urednicima, novinarima i fokus grupama, o upotrebi veštačke inteligencije (AI) u novinarstvu, navodeći da je pojedinci koriste prilično intuitivno, a ne strateški.
„Još smo u fazi gde sa tom tehnologijom eksperimentiše svako za sebe“, rekla je Maksić.
Dodala je da se veštačka inteligencija uglavnom koristi za pretragu podataka, jer je bolja od Gugla, kao i za sumiranje baza podataka ili više tekstova.
Navela je da ostaju prisutne etičke dileme oko korišćenja veštačke inteligencije u novinarstvu, odnosno da na nivou medijske industrije nema dogovora oko toga kako bi bio obeležen tekst napravljen uz pomoć AI.
„O nekim procedurama, etičkoj upotrebi, tek treba da razgovaramo na nivou medijske industrije, a čekaju se i stavovi donosioca odluka i samoregulatornih tela“, kazala je Maksič, dodajući da se čeka i kako će EU regulisati tu oblast.
