EN
Velike kompanije koje žele da se oglašavaju u medijima često nailaze na etičke prepreke, jer neki mediji koji imaju veliku čitanost i koji posećuje velik broj građana, ne poštuju etičke kodekse. Zbog toga, s jedne strane u interesu kompanija nije da se oglašavaju u medijima koji ne poštuju kodeks, dok s druge strane, iza tih medija stoji velika publika.
Ne možete naterati kompaniju da se reklamira u vašem mediju ako to nije kvalitetan medij, rekao je Dominik Tjeri šef medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji.
On je na konferenciji koju je organizovala Nova ekonomija na temu „Kako obezbediti održivost medija i stvoriti profit“ kazao da postoji rizik povezan sa reklamiranjem u medijima koji ne poštuju vrednosti ljudskih prava i etički kodeks.
Podsetio je da Srbija ima etički novinarski kodeks koji je usvojen od strane velikih medija kao i da u zakonu postoje odredbe putem kojih se može utvrditi da li mediji koji su korisnici javnih sredstava poštuju etičke kodekse, kao i da je to suštinsko pitanje kada je u pitanju oglašavanje velikih kompanija.
Urednik Nedlejnika Veljko Lalić istakao je da je Srbiji potreban Akt o slobodi medija, dokument koji je Evropska unija usvojila pre dve godine u kojem se govori o pravednoj raspodeli oglašavanja.
Napomenuo je da je nedopustivo da mediji funkcionišu na način na koji funkcionišu sada i da se mediju koji ima najveći šer daje najviše novca iz javnih sredstava.
„Zbog toga je, od svih zakona Evropske unije Srbiji najviše potreban Zakon o slobodi medija“, istakao je Lalić.
Da je oblast oglašavanja jako teška tema, rekao je i Branko Brkić. Kako je kazao medij u kojem on radi je na početku bio besplatan za građane, a da bi ostao besplatan morali su da pređu jako velike prepreke, jer je to pitanje uskraćivanja informacija javnosti ukoliko se čitaoci ne pretplate na medij.
„Bili smo u situaciji da smo sa jedne strane besplatan medij i dali smo zavet čitaocima da će naš sadržaj biti besplatan. S druge strane imali smo problem isplate plata novinarima. Nekoliko godina smo živeli od donacija i imali smo biznis model koji smo nazivali ‘triple F’. Kako smo rasli naša relevantnost ljudima u Južnoj Africi je rasla i posle nekog vremena smo počeli da dobijamo donacije. Potreba za dobrim novinarstvom je rasla“, rekao je Brkić.
Direktorka Fonda Zapadni Balkan MDIF Jelena Milošević rekla je da bi volela da je ta organizacija za 30 godina uložila u preko 147 medija i 315 miliona dolara kroz različite investicije kao i da imaju vrlo visok povrat investicija.
Dodala je da su neki mediji prespavali tehnološku evoluciju i da misle da se čitanost povećava ako što se novac ulaže u reklame putem kojih se dolazi do čitanosti a ne u ljudske resurse koji će kvalitetno izveštavati o temama.
Generalni direktor Telekom Srbija Ventures fonda Davor Sakač kazao je da je finansiranje medija i ulaganje u njih kao i u svaki drugi biznis i da se povraćaj uloženog novca ne može očekivati odmah, već treba vremena.
Zbog toga su, kako je rekao investicioni fondovi jako važni za medije.
„Investicioni fondovi su potrebniji medijima nego što su mediji potrebni fondovima“, kazao je Sakač.
Dodao je i da je jako bitno da je jako važno da se sačuva nezavisnost medija, iako postoje ulaganja i privatni novac.
„Jako je važno da se sačuva novinarska etičnost, nezavisnost medija i da se ne zloupotrebi dominantan tržišni položaj. Investitorima jesu važni mediji ali samo aspekta multiplikacije svojih ulaganja ali moramo da vodimo računa o nezavisnosti“, kazao je Sakač.
Direktorka razvoja u Nova.rs Jelena Tušup je kazala da prihodi dolaze od poseta sajtovima, ali da klikabilnost ne treba da bude, niti je glavni pokazatelj kvaliteta medija.
Kako je kazala, medij u kojem ona radi insistira na vremenu zadržavanja čitalaca na tekstovima.
„S jedne strane imamo krizu poverenja u tržište, a s druge strane krizu poverenja u medije. Za ovo drugo smo mi novinari krivi. Nekada se radilo mnogo bolje. Strateški problem svih nas je problem krize medija jer preko 50 odsto čitalaca izbegava da klikne na vest, ali ne zato što ih ta vest ne zanima, nego zato što ne veruju medijima“, kazala je Tušup.
Panel „Kako obezbediti održivost medija i stvoriti profit“ je deo treće medijske konferencije pod nazivom “Inovativne strategije u medijima” koju je organizovala Nova ekonomija u saradnji sa GoViralom uz podršku Evropske unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Media Development Investment Fund-a i medija N1 i Nova.rs.
Izvor: Nova ekonomija
