ENBeograd-Sutra će biti ravno 100 dana otkako finansijska i poreska policija svakodnevno kontrolišu poslovanje Kurira i Glasa javnosti. Za ovih više od tri meseca kroz firmu koja je izdavač naših listova prošlo je ravno 26 različitih grupa inspektora, njiš više od 150! U proseku, svakog dana naše poslovanje kontrolisale su tri ekipe inspektora, a u ovom trenutku kontrolu istovremeno vrši pet „mobilnih ekipa“.
Svi oni očajnički, po „direktivi odozgo“, pokušavaju da pronađu bilo kakvu veću nepravilnost u našem poslovanju. I bez obzira na to što za ovij 100 dana bukvalno nisu našli NIŠTA, oni i dalje uporno traže i kontrolišu. Traže, a da ni sami više ne znaju šta traže, kontrolišu ono što su njihove kolege prekontrolisale još pre dva meseca…
I pored dobre volje da vlastima izađemo u susret, ovako ponašanje državnih organa prevazilazi svaku granicu lepog ponašanja i pravila službe. Tako, na primer, poslednja u nizu „orginalnih metoda kontrole“ jeste zahtev poreznika da dobiju kućne adrese i brojeve telefona svih zaposlenih u Kuriru(?!?).
I šta posle svega pomisliti nego da neko namerno pokušava da ometa normalan rad i funkcionisanje redakcije Kurira, Glasa i čitave firme? I kako sve ovo protumačiti nego kao ostvarenje pretnje ministra finansija Mlađana Dinkića od pre tri meseca „da će nas uništiti i sve izbaciti na ulicu“?! Šta je ovo ako nije teror, maltretiranje i progon slobodnih medija? Očigledno je, dakle, da maratonska, besmislena kontrola poslovanja Kurira i Glasa ima za cilj da spreči dalje objavljivanje kritičkih tekstova o „ekspertima“ iz G17 Plus. Zato smo prinuđeni da ovim putem javno pozovemo premijera Koštunicu i Vladu Srbije da spreče samovolju ministra Dinkića i njegovih „eksperata“. Pozivamo i gospodu iz G17 Plus da nas tuže ako smo nešto slagali u tekstovima o njima. U demokratskim sistemima, gospodo, nije dozvoljeno koristiti državnu funkciju za lične i stranačke obračune.
Redakcija
