Potresla me je vest o odlasku Duška Mitrovića.
Bio je duša od čoveka i direktor s dušom. Bio je beskrajno odan Danasu, neumoran, požrtvovan i strpljiv u svakodnevnom suočavanju s bezbroj izazova, s pritiscima i svakojakim nedaćama koje su pogađale Danas i Dan graf.
Mada je bio zadužen za poslovanje, na prvom mestu su mu bili ljudi.
Hiljadu i dvesta puta smo zajedno počinjali radni dan, pre nego što je većina danasovaca došla na posao, a završavali smo ga najčešće tek kad je većina stavila tačku i isključila kompjuter.
Duško je tako radio svakog dana, od juna 1997. Držao je u glavi silne brojke, na ceduljicama od kojih se nije odvajao imao je svu pasivu i aktivu, sve planove i mogućnosti, sav haos u kojem je valjalo krmaniti brodicom Danasa u divljim i sve bešnjim vodama miloševićevske, dosovske i naprednjačke Srbije.
Bio je smiren, radan i borben. Častan i čestit.
Umeo je da prenese na saradnike uverenje da uvek postoji rešenje i izlaz. Imao je i energiju koju je nenametljivo prenosio na sve koji su s njim radili.
Satro se na poslu.
Molim vas da Duškovoj porodici prenesete moje najiskrenije saučešće.
