[box align=’box-center’ id=’11055′]
Valja reći samo da je Komisija, koju čini 11 članova, odluku donela gotovo konsenzusom, uz dva glasa protiv predstavnika UNS-a.
To je, izgleda, poprilično iziritiralo Ljiljanu Smajlović koja je, ne sačekavši ni objavljivanje rešenja Komisije, zaključila da su ovakvu odluku doneli „oni koji primaju donacije protiv onih koji pišu o tome“!?
Rad Komisije treba da bude javan i podložan kritici i to niko ne spori. Ovakav istup Ljiljane Smajlović, medjutim, ne samo da ne doprinosi podizanju autoriteta Saveta, već ozbiljno podriva profesionalni i moralni integritet članova Komisije za žalbe. Raspravljati i donositi decidne stavove o odluci koja nije još praktično prezentirana javnosti, nije samo stvar dobrog ukusa već, do sada, najozbiljniji pokušaj urušavanja integritete i ugleda Saveta i Komisije za žalbe. Jer, Ljiljana Smajlović se nalazi na čelu jednog od osnivača ovog veoma važnog samoregulatornog tela, uz NUNS, Asocijaciju medija i Lokal pres.
Ovakav odnos predstavnika UNS-a, što je još opasnije, posredno legalizuje stav „Informera“ koji ne prihvata ni Kodeks ni ingerencije ovog tela. Tretiranje većine članova Komisije kao zaverenike koji se pri donošenju odluka rukovode nekim drugim interesima, a ne profesionalnim standardima i Kodeksom novinara, ne može povećati ugledu ovog samoregulatornog tela, niti će doprineti raspravi o poštovanju profesionalnih standarda. Naprotiv, samo će biti dodatan vetar u ledja Draganu J. Vučićeviću i njemu sličnim.
Toga je morala biti svesna i gospodja Smajlović koja bi mogla ubuduće da obavesti javnost kada govori kao predsednica UNS-a, a kada kao glavna i odgovorna urednica „Politike“. Bilo bi to dobro i korisno pre svega za budući rad Saveta za štampu.
