Beograd
– Nacionalni kodeks oglašavanja trebalo bi da bude usvojen u Srbiji u prvoj
polovini sledeće godine, nakon čega će biti formirano samoregulatorno telo koje
će vršiti nadzor nad reklamama i primenom pravila ovog kodeksa, ističe za Danas
Jelena Ivanović, izvršna direktorka ogranka Međunarodne asocijacije oglašivača
(IAA) u Srbiji. Prema njenim rečima, kodeks će posebno urediti oblasti
oglašavanja alkohola, diskriminaciju žena u reklamama, zloupotrebu dece,
surovost prema životinjama i kozmetičku industriju.
Kodeks
će predviđati pre svega obavezu oglašivača da postupaju u skladu sa Zakonom o
oglašavanju. „Oglasno rešenje ne sme sadržati nijedan element kojim bi se
povredilo ljudsko dostojanstvo, odnosno uvredu koja se odnosi na pol, bračni
status, porodični status, seksualnu orijentaciju, religijsku pripadnost,
starosnu dob, rasu, invaliditet“, jedna je od stavki koja bi trebalo da se nađe
u kodeksu.
Ovaj
dokument će predviđati da marketinške komunikacije treba da poštuju princip
jednakosti između žena i muškaraca i da treba da izbegavaju bilo koju vrstu
polnih stereotipa. Takođe, u reklamama ne treba da se sugeriše da konzumiranje
alkohola može poboljšati fizičke ili mentalne kvalitete, odnosno sposobnosti.
Naime, ne treba da sugerišu da konzumiranje alkohola može doprineti socijalnom,
sportskom ili poslovnom uspehu.
Što
se tiče tvrdnji o kozmetičkim proizvodima, one treba da budu potkrepljene
validnim naučnim dokazima i nijedna preporuka ne sme poticati od neregistrovane
medicinske ustanove. Marketinške komunikacije za dijetalne proizvode,
niskokaloričnu hranu, dodatke hrani, preparate za smanjenje apetita, zamene za
obroke, moraće jasno dati do znanja da mogu biti efikasni samo kao jedan deo
kontrolisane dijete.
–
Nacionalni kodeks o oglašavanju je dokument koji se primenjuje u 27 evropskih
država, dok Evropska asocijacija za standarde u oglašavanju predstavlja neku
vrstu koordinatora i centrale za samoregulativu u oglašavanju. Samoregulativa
je sistem pomoću kojeg oglasna industrija samu sebe kontroliše i vrši nadzor.
Naime, profesionalci se dobrovoljno podvrgavaju pravilima koja sama
uspostavljaju – objašnjava Ivanovićeva.
Kako
dodaje, dugoročno cilj kodeksa je zaštita potrošača, ali se on ne donosi zbog
potrošača već najpre zbog podizanja standarda u oblasti reklamne industrije.
Naša sagovornica kaže da se kodeks mora oslanjati na postojeći Međunarodni
kodeks o marketingu i oglašavanju Međunarodne trgovinske komore. Međutim,
nacionalni kodeksi prilagođavaju se potrebama određene države, „jer ono što je u
jednoj zemlji pristojno u drugoj se može smatrati potpuno nepristojnim“.
–
Samoregulatorno telo koje će biti formirano neće moći da izriče novčane kazne,
ali će moći u slučajevima nepoštovanja kodeksa svim medijima da prosledi
informaciju o tome ko su neodgovorni oglašivači. Postoji i mogućnost da oni
budu isključeni iz profesionalnih udruženja, a u krajnjem slučaju državnim
organima upućivaće se predmeti o kojima bi trebalo da se odlučuje – navodi
Ivanovićeva.
Autor: B. Cvejić
