EN
Tokom 2020. godine Grad Beograd je medijima podelio 79.690.000 dinara putem konkursa za sufinanasiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, dok je putem javnih nabavki, koje se mogu pronaći na Portalu javnih nabavki, za medijske usluge podeljeno više od 90 miliona dinara.
Sličan odnos bio je i u Novom Sadu. Na medijske konkurse potrošeno je 49.800.000 dinara dok je više od 85 miliona dinara otišlo na javne nabavke za razne usluge oglašavanja i promovisanja.
Problem kod javnih nabavki je što ih mnoge javne institucije, ustanove i preduzeća sprovode po pravilima za nabavke male vrednosti, koja isključuju širu konkurenciju.
Još jedan oblik davanja za medije su direktna ugovaranja, a koliko novca su Beograd i Novi Sad prošle godine dodelili na ovaj način – nije poznato.
Autorka BIRN-ove i NUNS-ove publikacije o monitoringu državnog finansiranja medija putem direktnih ugovaranja Tanja Masić kaže da je transparentnost medijskih konkursa mnogo veća u odnosu na druga davanja za medije.
„Javni konkursi su svakako u jednom svom delu transparentniji od javnih nabavki. Na primer, zakon obavezuje organe koji raspisuju konkurse da javni poziv i rešenja o dodeli sredstava budu objavljeni na zvaničnim veb sajtovima. Sa druge strane, javne nabavke medijskih usluga se uglavnom ne vide ni na portalu javnih nabavki niti se upisuju u Registar medija APR-a. Razlog tome je što se medijske usluge ili raspisuju po osnovu izuzetaka od sprovođenja nabavki ili su ispod praga za sprovođenje nabavki, dakle koštaju manje od 1 milion dinara. One se tako sprovode po osnovu internih procedura samih institucija koje vrše nabavke. Kao takve, zakon o JN ih ne prepoznaje i ne traži od institucija da ih upisuju na portal“, kaže Tanja Maksić i napominje da takva situacija govori o ozbiljnom nedostatku transparentnosti i o samom postupku, a još više o efektima i rezultatima nabavki.
Tako je, na primer, Novosadska televizija prošle, ali i ove godine, od novosadske Službe za zajedničke poslove dobila ukupno 19.778.400 dinara za „emitovanje sednica Skupštine Grada Novog Sada“ i „Proizvodnju televizijskog prenosa sednica“. Ova nabavka ne može se pronaći na Portalu javih nabavki.
Kako je navedeno u pomenutom istraživanju, informacije o direktnim ugovaranjima moguće je dobiti jedino putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Marketinške agencije onemogućavaju javnost da sazna kojim medijima ide državni novac
Sekretarijat za informisanje Gradske uprave Grada Beograda zaključio je 2020. godine okvirni sporazum sa marketinškom agencijom „Nova Communications“ na period od godinu dana u vrednosti od 75 miliona dinara bez PDV-a za usluge oglašavanja, dok je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda sa agencijom „Meida point“ za iste usluge izdvojila 3,5 miliona dinara. Dobitnici javnih nabavki za medijske usluge su još „Block & Roll“, „Webtise“, „Anunnaki production“ i drugi.
Pored marketinških agencija, za novac od državnog oglašavanja takmiče se i nezavisne produkcije pa i nevladine organizacije, pokazalo je istraživanje BIRN-a i NUNS-a.
Problem kod ovog vida dodele novca je što se ne može utvrditi kod kojih medija taj novac završava.
„Na taj način se gubi trag novca, jer su to sada odnosi između dve privatne kompanije (medija i agencije), a oni kao takvi nisu dužni da odgovaraju na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja“, objašnjava Maksić. „Ukoliko bi medijski sistem bio uređen, a sa njim uređeno i državno oglašavanje, ova praksa finansiranja kroz agencije ne bi bila problematična, već uobičajeni deo oglasnog ekosistema. Međutim, pošto su i pojedine agencije usko povezane sa vladajućom strankom i za njihov račun vode različite javne kampanje, onda pitanje plasiranja državnog novca kroz marketinške agencije i dalje ostaje problematično i zakonski neregulisano.“
Preporuka: Povećati transparentnost državnih davanja za medije
Kako bi se povećala transparentnost državnih davanja za medije, BIRN i NUNS su sastavili niz preporuka za Ministarstvo kulture i informisanja, jedinice lokalne samouprave i medije.
Među preporukma za Ministarstvo je usvajanje posebnog zakona koji će urediti oblast državnog oglašavanja.
Lokalnim samoupravama se, između ostalog preporučuje uređivanje procesa direktnog ugovaranja medijskih i oglašivačkih usluga internim propisima koji osiguravaju transparentnost, efikasnost i ekonomičnost u potrošnji novca. Takođe, potrebno je obezbediti siguran pristup javnosti informacijama u vezi sa ovim ugovorima, a potrošnju za ovaj tip usluga redovno prijavljivati Registru medija, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima
Preporuka je i da se u postupku ugovaranja usluga sa državnim institucijama vodi računa da mediji poštuju odredbe propisane Kodeksom novinara Srbije.
Državni novac najčešće završava kod medija bliskih vlastima koji ne poštuju profesionalne standarde
Na medijskim konkursima formalni uslov za dobijanje novca je poštovanje profesionalnih novinarskih i etičkih standarda. Naime, mediji kojima su izrečene mere Saveta za štampu ili REM-a ne bi trebalo da se nađu među dobitnicima, što se ponekad ispoštuje. Međutim, taj uslov ne važi u slučaju javnih nabavki i direktnih ugovaranja, što potvrđuju i ranije istraživanje BIRN-a i NUNS-a koje je pokazalo da su dobitnici medijskih javnih nabavki često tabloidi koji na dnevnom nivou krše profesionalne standarde.
„Ovakva odrednica ne postoji pri sprovođenju nabavki, mada bi se podrazumevala kao deo dobre prakse i odgovornog upravljanja javnim novcem. Za razliku od konkursa gde se ovaj podataka o poštovanju standarda traži od Saveta za štapmu i REM-a kao deo dokumentacije, javne nabavke se vode najnižom ponuđenom cenom, ponekad tiražom ili dometom u određenoj ciljnoj publici, bez obzira na uređivačke politike ili kršenje etičkih normi. Naše istraživanje pokazuje upravo i to da, uz agenciju Tanjug, po količini novca dominira tabloidna i polutabloidna štampa“, navodi Tanja Maksić.
Ovaj članak nastao je u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom članku ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
