EN
Istiniti i relevantni izvori informacija ključan su faktor prilikom kreiranja realne slike onoga što se danas dešava u Ukrajini. S obzirom na to da je informacije danas zamenila propaganda obe strane, konzumentima vesti često je vrlo teško da dođu do istinitog zaključka.
„Pitanje je šta je cilj ruske propagande – ako je to da ih svet na zapadnoj hemisferi posmatra na neki drugačiji način, da oni nisu tako strašni agresori, da oni štite Ruski narod u Ukrajini, u tome definitivno nisu uspeli. Ali ako je cilj propagande da utemelji vlast Vladimira Putina kod kuće – njegova popularnost od početka rata samo raste“, navodi politikolog Nikola Perun.
„U ovom trenutku, bar ako gledamo zapadne medije i ovu zapadnu hemisferu, Ukrajina pobeđuje u tom propagandom ratu, a Rusija ga gubi. Da li će se nešto promeniti posle Marijupolja, videćemo u sledećim danima“, kaže urednica servisa BBC na srpskom Aleksandra Nikšić.
U eri digitalnih medija i društvenih mreža informacije treba uzimati sa dodatnom zadrškom. Obilje informacija, ne znači automatski i razumevanje činjeničnog stanja, već se u njima kriju suprotstavljeni interesi. Sagovornici N1 kao primer uzimaju Azovski puk koji je okarakterisan od strane ruskih medija kao nacistički bataljon koji teroriše rusko stanovništvo u toj zemlji, što se koristilo kao jedan od argumenata za invaziju.
Informacija koja se prećutkuje je da on broji 1500 članova te tako čini promile u odnosu na više stotina hiljada pripadnika ukrajinske vojske. Ovaj primer iskorišten je kako bi se u Rusiji najveći deo rukovodstva Ukrajine percipirao kao neprijateljski. Sa druge strane – Ukrajina je uz pomoć svojih propagandnih mehanizama doprinela tome da je danas ceo svet gleda kao žrtvu.
„Ja mislim da je za efektan propagandni rat potrebno da se probuši ili barem uđe u onaj drugi balon, što na jedan tradicionalni način rade anonimusi, odnosno hakeri koji uđu u medije u Rusiji i pošalju onu poruku koja ne može da se čuje nikada u Ruskoj Federaciji. Da je u Ukrajini invazija, u kojoj je stradalo dece i ljudi, i to je diverzija, ali je to način da se dođe do ovog drugog balona. U ovom našem balonu, ne mora puno ni da se radi, pogotovo kada ste žrtva“, ocenjuje Perun.
Teško je reći za bilo koju publiku danas u svetu da je kvalitetno informisana, i možda će se ovaj rat nekada u istoriji zvati Prvi svetski informacioni rat, misli Naučna saradnica Instituta društvenih nauka Jovanka Matić.
Za publiku bilo gde u svetu teško je da razlikuje šta je stvarno stanje, a šta je, kako kaže, nadograđeno sa ciljem da proizvede određeni uticaj na javno mnjenje. Kada je u pitanju Srbija, navodi da javnost, iz većine medija danas može čuti samo propagandne poruke.
„Od tih režimskih medija, ili da kažemo suptilno režimskih medija, kao što je RTS, dobija jednu koliko – toliko uravnoteženu sliku. Ona je mnogo bliža ruskoj verziji sukoba, ali nije toliko otvoreno propagandna koliko su Pink i tabloidi, ali nije ni dovoljno informativna, jer prestaje na pola i daje nam neke informacije iz kojih mi ništa ne možemo da zaključimo“, smatra Jovanka Matić.
Komentarišući suptilni zaokret u izveštavanju nekih medija, Matić kaže da je sigurno da će većina medija u Srbiji u budućnosti raditi po direktivi vlasti, i u skladu sa njenim potrebama.
