ENPovodom tvrdnje predsednika UNS da zdanje u Resavskoj 28 nije u državnoj svojini
Piše: Nebojša Bugarinović, predsednik NUNS
Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović tvrdi da Dom novinara u Resavskoj 28 nije nikada bio, niti je, u državnoj svojini. Ne kaže u čijoj je. Činjenice kažu da je Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije 53/95, 3/96, 54/96, sa izmenama 32/97) sve što je do tada bilo društvena svojina automatski postalo državna svojina. Samim tim i Dom novinara koji je republičkim zakonom iz 1976. godine dodeljen na upravljanje i korišćenje „kao društvenim sredstvima“, tada jedino postojećem Udruženju novinara Socijalističke Republike Srbije.
Evo i ostalih činjenica o Domu novinara Srbije.
Dom novinara sagradila je Beogradska sekcija Jugoslovenskog novinarskog udruženja i ostavila ga budućim novinarskim generacijama, da im – kako piše u uzidanoj povelji – „bude škola u kojoj će učiti kako se služi istini, pravdi, narodu i državi“. Ubeđeni smo da novinari Kraljevine Jugoslavije nisu na umu imali samo Titove i Miloševićeve novinare kao isključive baštinike onoga što su sagradili svojim sredstvima, ali i uz nesebičnu pomoć Beogradske opštine i velikog broja naučnika formata Tesle i Pupina, političara, umetnika, bankara, privrednika i anonimnih davalaca.
Početkom devedesetih, udruženje koje je dobilo na korišćenje Dom novinara raspalo se na Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije. Tada je oko 200 novinara, revoltiranih nepoštovanjem kodeksa i neprofesionalnim ponašanjem uprave, formiralo NUNS, udruženje koje danas broji više od 2300 aktivnih članova i u kome se nalaze gotovo sva značajnija novinarska imena.
Nakon petooktobarskih demokratskih promena i zahteva NUNS-a da Dom novinara bude na ravnopravnom raspolaganju svim novinarima i novinarskim udruženjima Upravni odbor UNS doneo je odluku da našoj organizaciji ustupi drugi sprat zgrade. Rukovodstvo UNS-a kasnije je pokušalo da ospori ovu odluku, ali je Treći opštinski sud u Beogradu doneo presudu, najpre kao privremenu, a potom i kao trajnu meru (u aprilu 2001) kojom se NUNS-u dodeljuje na korišćenje II sprat Doma novinara u Resavskoj 28. Međutim, naše komšije se žale na ovu presudu, zakazuju se nova ročišta, pa nam i dalje preti iseljenje iz prostorija u kojima se nalazimo.
Kakva će biti odluka suda videćemo, ali ono od čega nećemo odustati jeste sprovođenje u delo volje kolega koji su pre sedamdeset godina gradili ovo zdanje. Za podsećanje i čitaocima i kolegama iz UNS-a navodimo Zaključak Vlade Srbije od 30. marta 2001. kojim se podržava inicijativa NUNS-a da, u skladu sa Poveljom osnivača, sva novinarska udruženja koja su upisana u registar mogu da koriste prostorije Doma novinara do konačnog rešenja svojinskog statusa.
Činjenice o Domu novinara Srbije
Piše: Filip Mladenović
Dom novinara Srbije u Resavskoj ulici br. 28 izgrađen je u periodu od 1934. do 1935. godine. Prilikom polaganja kamena temeljca i njegovog osvećenja, uzidana je povelja sledeće sadržine: „Za vreme vladavine Njegovog Veličanstva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, Jugoslovensko novinarsko udruženje – sekcija Beograd polaže danas, 15. jula hiljadudevetstotridesetčetvrte godine, kamen temeljac Doma beogradskih novinara. Ovaj dom se podiže pomoću Beogradske opštine i prilozima novinarskih prijatelja, a uz pomen onih novinara koji nisu dočekali ostvarenje svojih staleških ideala. Neka on budućim novinarskim generacijama bude škola u kojoj će učiti kako se služi istini, pravdi, narodu i državi“ (Dokaz: Novinarski glasnik od 15. jula 1934).
Posle II svetskog rata, nova, komunistička vlast je nacionalizovala Dom novinara Srbije i dala ga na korišćenje državnoj agenicji Tanjug, koja je u toj zgradi bila sve do 1976. godine.
Krajem 1976. (29. decembra) Skupština SR Srbije donela je Zakon o vraćanju Udruženju novinara Socijalističke Republike Srbije prava u pogledu KORIŠĆENJA I RASPOLAGANJA NEPOKRETNOSTIMA KAO DRUŠTVENIM SREDSTVIMA. (Dokaz: Tekst Zakona objavljen u Sl. Glasniku SR Srbije br. 56 od 31. decembra 1976.)
Na osnovu Zakona o kulturnim dobrima Vlada Republike Srbije donela je 17. oktobra 1997. godine ODLUKU o utvrđivanju Doma novinara Srbije u Beogradu za spomenik kulture . Tom odlukom utvrđene su mere zaštite ovog spomenika kulture, kako same zgrade, tako i okoline. I u ovoj Odluci, u članu 2, stav 1. i u članu 3 stoji da je ovaj dom u društvenoj svojini, na katastarskoj parceli broj 5116, K. O. Vračar (Dokaz: Tekst Zakona objavljen u Sl. Glasniku Republike Srbije br. 51 od 13. novembra 1997.)
Udruženje novinara Socijalističke Republike Srbije, koje je, prema Zakonu iz 1976, bilo nosilac prava korišćenja i raspolaganja, u međuvremenu se raspalo na dva novinarska udruženja: Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije. Ovo drugo Udruženje nastalo je tako što je oko 200 novinara, revoltirano nepoštovanjem novinarskog kodeksa i neprofesionalnim ponašanjem uprave Udruženja novinara Srbije, početkom devedesetih istupilo iz UNS-a i osnovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije 26. marta 1994.
U vreme burnih oktobarskih zbivanja 2000. predstavnici NUNS-a, predvođeni predsednicom Gordanom Sušom i članovima Izvršnog odbora, ušli su u napuštenu zgradu Doma novinara Srbije, u kojoj je ostao samo domar. Međutim, pošto se rukovodstvo NUNS-a nije slagalo sa praksom tzv. kriznih štabova, nastojalo je da se NUNS vrati u Dom novinara Srbije na legalan način. Najpre je održan otvoreni sastanak sa velikom grupom novinara – članova UNS-a u ponedeljak 9. oktobra 2000, na kojem je naglašeno da iz Doma novinara Srbije niko neće biti izbacivan, nego će taj prostor biti na ravnopravnom raspolaganju svim novinarima i novinarskim udruženjima u Srbiji, onako kako je zapisano u uzidanoj Povelji.
Potom je Upravni odbor UNS-a saopštio da NUNS može da koristi prostorije u Domu novinara Srbije, ali ne i celu zgradu, da bi 13. oktobra 2000. tadašnji sekretar UNS-a Dušan Pavlović i formalno, u pisanoj formi, potvrdio ovu odluku. NUNS se uselio u prostorije na II spratu i započeo renoviranje zapuštenih prostorija, koje je okončano tek 26. novembra 2001. zbog nasilnog izbacivanja i ometanja radnika angažovanih na renoviranju. (Dokaz: Odluka Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije od 12. oktobra 2000. godine i Zapisnik o primopredaji poslovnih prostorija na drugom spratu Doma novinara Srbije od 12. oktobra 2000.).
Ministarstvo pravde Republike Srbije donelo je 26. marta 2001. zaključak da pravo korišćenja i upravljanja Domom novinara Srbije imaju svi novinari koji su do sada upisani u registar Udruženja novinara do konačnog rešenja svojinskog statusa. Takođe, predlaže se Vladi Republike Srbije da hitno pokrene zakonodavnu inicijativu u cilju donošenja Zakona kojim bi se ukinuo Zakon o vraćanju Udruženja novinara SR Srbije br. 56 od 31. 12. 1976.) (Dokaz: Informacija Ministarstva pravde i lokalne samouprave sa zaključcima od 26. marta 2001.)
Vlada Republike Srbije donela je 30. marta 2001. ZAKLJUČAK kojim se podržava inicijativa NUNS-a da, u skladu sa Poveljom Doma novinara Srbija, sva novinarska udruženja koja su do sada upisana u registar Udruženja novinara mogu koristiti prostorije Doma novinara do konačnog rešenja svojinskog statusa. Takođe, u ZAKLJUČKU Vlade Srbije se kaže da je potrebno hitno pokrenuti zakonodavnu inicijativu kojim bi se izmenio Zakon o vraćanju Udruženja novinara Srbije prava u pogledu korišćenja i raspolaganja nepokretnostima kao društvenim sredstvima (Sl. Glasnik SR Srbije br. 56 od 31. 12. 1976.) O izvršenju ovog zaključka staraće se Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. (Dokaz: Zaključak Vlade Republike Srbije od 30. marta 2001. godine)
Treći opštinski sud u Beogradu doneo je sudsku presudu, najpre kao privremenu (u decembru 2000), a potom kao trajnu meru (u aprilu 2001), kojom se NUNS-u dodeljuje na korišćenje II sprat Doma novinara Srbije u Resavskoj 28. Međutim, Udruženje novinara Srbije se žalilo na ovu sudsku presudu, pa NUNS-u sada preti iseljenje iz prostorija na II spratu Doma novinara Srbije.
Ni Ministarstvo pravde i lokalne samouprave niti Ministarstvo finansija nisu ispunili ubaveze iz Zaključka Vlade Republike Srbije od 30. marta 2001. godine. Dakle, nije napravljen ili se negde zagubio Predlog Zakona, kojim bi se izmenio prevaziđeni, komunistički Zakon iz 1976. godine.
