EN
Reporteri bez granica (RBG) objavili su Parisku povelju o upotrebi alata veštačke inteligencije (VI) u medijima.
Cilj je, kako kažu, zaštita prava na informisanje i to uspostavljanjem smernica za etičku upotrebu i razvoj sistema VI u oblasti medija.
Povelja je proizvod tromesečne saradnje novinarskih organizacija i medijskih eksperata. Komitetom od 32 istaknute ličnosti predsedavala je Marija Resa, filipinska istraživačka novinarka, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2021.
Celu stvar koordinisao je RBG, međunarodna organizacija usmerena na zaštitu prava na slobodu informisanja.
„Mi kao predstavnici medijske i novinarske zajednice priznajemo transformativne implikacije VI. Zagovaramo globalnu saradnju kako bismo osigurali da VI podržava ljudska prava, mir i demokratiju i da je u skladu s našim zajedničkim težnjama i vrednostima“, saopštio je RSF.
U ovoj organizaciji ističu i da je istorija vesti i informacija isprepletena sa istorijom tehnološkog napretka.
„VI, koja se proteže od osnovne automatizacije sve do analitičkih i kreativnih sistema, uvodi novu kategoriju tehnologija s neuporedivim kapacitetom da se ukršta s ljudskom mišlju, znanjem i kreativnošću. To predstavlja značajnu promenu u prikupljanju informacija, traženju istine, pripovedanju i širenju ideja.“
Ukratko, tehnologija menja tehničke, ekonomske i društvene uslove novinarske i uređivačke prakse. Ima potencijal da „revolucionarizuje globalni informacioni pejzaž“, ali predstavlja i „strukturalni izazov“ za univerzalno pravo na informisanje.
Roboti koji rade neke novinarske poslove ranije su ujedinili 27 svetskih novinskih i izdavačkih kuća koje su objavile prve sveobuhvatne Globalne principe za upotrebu VI. Fokus je bio na zaštiti intelektualne svojine i originalnog sadržaja od potencijalne zloupotrebe novih alata.
Mediji su pre toga samostalno počeli da usvajaju interna pravila kojih novinari i urednici moraju da se pridržavaju kad koriste VI.
Oni (barem deklarativno) odbacuju mogućnost da novinari od krvi i mesa budu zamenjeni mašinama. Ističu važnost ljudskog faktora u donošenju odluka i insistiraju na nadzoru i „značaju smislenog ljudskog učešća“.
Smernice će morati da donesu i mediji u Srbiji.
Objavljivanje Pariske povelje tako se može razumeti kao još jedan pokušaj razumevanja značaja i određivanja uloge najnovijih tehnologija u novinarskoj profesiji.
Šta zapravo piše u tom dokumentu?
Pre svega se podržava pravo na informisanje, nezavisno novinarstvo i obavezuje se na pouzdane vesti u eri novih tehnologija.
Naglašava se i da sistemi VI svakako mogu pomoći medijima, ali isključivo ako se koriste transparentno, pošteno i odgovorno. To je moguće, kako kažu, u uređivačkom okruženju koje čvrsto podržava novinarsku etiku.
Povelja se sastoji iz 10 tačaka.
1.Novinarska etika usmerava medije i novinare kako da koriste tehnologiju
Novinari koriste one tehnologije koje povećavaju njihov kapacitet da ispune svoju primarnu misiju: da obezbede pravo na kvalitetne i pouzdane informacije. Ova težnja podstiče njihov izbor u pogledu tehnoloških alata, koji mora da podržava osnovne vrednosti novinarske etike: istinitost, pravičnost, nezavisnost, odgovornost, nediskriminaciju, poštovanje privatnosti i poverljivosti izvora itd.
2. Mediji daju prioritet ljudima
Ljudsko donošenje odluka mora ostati centralno i u kontekstu dugoročnih strategija i u svakodnevnom donošenju uredničkih odluka. Novinarski timovi su ti koji definišu ciljeve, obim i uslove upotrebe VI.
3. Sistemi VI koji se koriste u novinarstvu prethodno prolaze kroz nezavisnu procenu
Evaluacija takođe mora značiti pridržavanje osnovnih vrednosti novinarske etike. Sistemi VI moraju poštovati zakone o privatnosti, intelektualnoj svojini i zaštiti podataka. Na kraju, uspostavlja se jasan okvir odgovornosti za svako neispunjavanje ovih zahteva.
4. Mediji su uvek odgovorni za sadržaj koji objavljuju
Mediji preuzimaju uređivačku odgovornost. To se odnosi na različite vidove upotrebe VI u prikupljanju, obradi ili širenju informacija. Odgovornost je na ljudima, a ne tehnologiji, kako bi se obezbedilo poštovanje novinarske etike i uređivačkih smernica.
5. Mediji su transparentni u upotrebi VI
Svaka upotreba VI koja je uticala na proizvodnju ili distribuciju sadržaja jasno je naznačena. Mediji vode javnu evidenciju o sistemima VI koje koriste (i koje su koristili) s detaljima o njihovoj nameni, obimu i uslovima korišćenja.
6. Mediji obezbeđuju informacije o poreklu i mogućnost praćenja promene sadržaja
Mediji bi trebalo, kad je to moguće, da koriste najsavremenije alate koji garantuju autentičnost i poreklo informacija. Oni pružaju pouzdane detalje o poreklu i svim naknadnim promenama. Sadržaj koji ne ispunjava standarde autentičnosti treba smatrati potencijalno obmanjujućim.
7. Novinarstvo povlači jasnu granicu između autentičnog i sintetičkog sadržaja
Novinari nastoje da obezbede pouzdanu razliku između materijala do kojeg su došli snimanjem stvarnog sveta (fotografije, audio i video snimci) i onoga što je kreirano ili značajno izmenjeno VI alatima. Favorizuju se, dakle, autentični snimci i prikazi stvarnih događaja, dok se uzdržava od kreiranja VI generisanog sadržaja koji lažno predstavlja stvarne pojedince.
8. Personalizacija i preporuke podržavaju raznolikost i integritet informacija
VI sistemi za automatsku personalizaciju sadržaja takođe bi trebalo da se vode novinarskom etikom, da poštuju integritet informacija i promovišu zajedničko razumevanje relevantnih činjenica i gledišta. Kroz upotrebu AI alata tako se ističu različite i nijansirane perspektive, te se podstiče otvorenost i demokratski dijalog. Upotreba alata je transparentna i korisnicima se, kad god je to ostvarivo, ostavlja izbor da ih onemoguće.
9. Novinari, mediji i organizacije za podršku novinarstvu uključuju se u upravljanje VI
Kao suštinski čuvari prava na informisanje, novinari, mediji i grupe za podršku novinarstvu igraju aktivnu ulogu u upravljanju sistemima VI. Uključeni su u globalni i međunarodni nadzor i obezbeđuju upravljanje i razvoj VI na način koji poštuje demokratske vrednosti i odražava različitost ljudi i kultura.
10. Novinarstvo ne odstupa od svojih etičkih i ekonomskih temelja u saradnji s vlasnicima VI sistema
Pristup sistema VI novinarskom sadržaju reguliše se sporazumima koji obezbeđuju održivost novinarstva. Vlasnici sistema VI moraju da navode izvore, poštuju prava intelektualne svojine i obezbede kompenzaciju nosiocima tih prava (prenosi se na novinare kroz pravičnu naknadu). Od vlasnika sistema VI zahteva se i da vode transparentnu i detaljnu evidenciju o novinarskom sadržaju koji se koristi za obuku i hranjenje njihovih baza podataka.
