Dramatične ljudske sudbine pravi su mamac za dizanje tiraža i gledanosti, a socijalna zaštita po prirodi delatnosti pravi je rudnik takvih primera. Otuda na naslovnim stranama i u udarnim terminima dominiraju skandali, a pravi je izazov kako probuditi društvo, uključujući i njen formalni deo – državu, a ljude koji su već izloženi tragediji ne povređivati i još više izolovati?
Zlostavljanje dece u domovima i hraniteljskim porodicama i ilegalni domovi za starije najčešće su teme koje zauzimaju naslovne strane i udarne termine u elektronskim medijima. Najširoj publici je nevidljivo bezmalo milion ljudi koji zahvaljujući nekoj od socijalnih usluga prebrode najteže trenutke u životu ili im svakodnevni život čine dostojnijim, kao i desetine hiljada zaposlenih u socijalnoj zaštiti koje se staraju o ugroženima. Svesno značaja socijalne zaštite, ne samo u vremenima krize, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pokušalo je da nađe odgovor na pitanje zašto je tako i kako se ova izuzetno propulzivna oblast u javnom resoru može osmotriti i van skandaloznih primera. Tokom više meseci sprovođenja projekta „Uloga medija i primena etičkih standarda u izveštavanju o reformi sistema socijalne za- štite i korisnicima socijalnih usluga“ ispostavilo se da dve strane od kojih zavisi dobro informisanje ljudi nemaju dovoljno kvalitetnih znanja jedni o drugima. Socijalna zaštita još je opterećena višedecenijskim pravilima o „službenoj tajni“, a mediji o njenom razotkrivanju. U unakrsnoj vatri su korisnici koji su u žiži interesovanja samo kad se dogodi zločin. Doda li se tome da su tradicionalna sramota od siromaštva, bolesti i mana dobijenih rođenjem, kao i još aktuelan stav da je nasilje nad decom, partnerom i starijim članovima domać instva „porodična stvar“, dobija se sumorna slika koju nadjačavaju samo skandali i povremeno jaka državna inicijativa kakva je bila javna rasprava o Zakonu o socijalnoj zaštiti. Drugi cilj projekta bio je upravo promocija reforme zaokružene novim zakonom koji je značajno proširio obim i prirodu socijalnih usluga, ali i povećao broj korisnika o čemu se, uprkos kampanji, ne zna dovoljno. Zbog toga je, osim podsećanja na profesionalne standarde, novinarima nacionalnih i lokalnih medija na četiri radionice prezentiran opseg reforme u kombinaciji sa drugom značajnom društvenom obavezom – smanjenjem siromaštva. Na seminaru koji je okupio novinare i zaposlene u sistemu socijalne zaštite razgovaralo se i o mogućnostima bolje komunikacije i temama izvan skandaloznih. Kao i na radionicama, posebna pažnja je posvećena pravilima o izveštavanju o incidentnim situacijama i počinjenim krivičnim delima, sa posebnim naglaskom na zaštiti žrtava. Zajednič ki stav je da se, zbog sprečavanja i ponavljanja takvih situacija o njima javnost mora obaveštavati, ali uz puno poštovanje žrtava. Na brifingu za urednike sažeti su utisci i informacije koji se nalaze i u ovom dodatku, kako o potencijalnim temama vezanim za socijalnu zaštitu, tako i o potrebi da se striktno primenjuju etičke norme u izve- štavanju. Njihovim poštovanjem istovremeno se štite i novinari i mediji od nepotrebnih sudskih postupaka i novčanih kazni za povredu prava kako korisnika, tako i pružalaca socijalnih usluga. Radionice su održane u Beogradu 20. oktobra, Vranju 30. novembra, Novom Sadu 8. decembra i Užicu 14. decembra 2011. Seminar je održan 25. januara 2012, a brifing 2. februara u beogradskom Medija centru. Projekat je sproveden u saradnji i uz podršku Ministarstva za rad i socijalnu politiku i Ministarstva za kulturu, informisanje i informaciono društvo.
