EN
Tema razgovora o novinama „Dosije o medijima – NUNS“, bili su problemi koje imaju mediji ,koji pokušavaju da rade svoj posao profesionalno, jer nisu pod kontrolom.
Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da još uvek postoji kapacitet da se stvari poprave i da se budućim generacijama ostavi bolje društvo, te podsetio na istorijat NUNS-a.
„Borimo se da položaj novinara u našoj zemlji bude bolji, nadam se da ispunjavamo našu misiju, a postojimo skoro tri decenije. Svedoci smo da mediji služe režimu da pravi jednu opsenu koja je opasna za društvo i srljamo u autokratiju. Čak ni Milošević 90-ih nije uspeo da pod kontrolu stavi većinu medija. Ali, postoje ostrva koja govore da postoje čestiti i nezavisnih novinara koji žele da rade svoj posao, a koji su targetirani dobro poznatim odrednicama izdajnika, stranih plaćenika…“
“Ovo je, zapravo, rat sa medijima”, objasnio je Dragan Stošić, dugogodišnji novinar lista “Danas”
Novinar Bojan Tončić je pojasnio da je jedna od glavnih ideja, kada je počeo da se pravi „Dosije“, pokušaj da se naprave dobre novine i da se pokriva dosije o represiji.
„Mi smo se u poslednjih 30 godina navikli na to da je pretiti i vređati novinara nešto uobičajeno. Sada se na žalost dešavaju i ubistva. Zašto bi pristajali na nešto što je pritisak da se radi, da se dođe na određeno mesto kao što je konferencija za medije, kao da ponovo živimo neki prethodni život od pre 20 i više godina…“
Ljiljana Stojanović, glavna i odgovorna urednica Regionalne informativne agencije JUGpress,navela je konkretan primer pritiska na medije koji se dogodio, a koji se dogodio ovom mediju.
„Mi smo u „Dosije“ dospeli kada smo dobili tužbe kompanije „Milenijum tim“, firme koja najveći deo poslova obavlja za račun budžeta, što republičkih, što lokalnih. Tuženi smo zato što smo preneli konferenciju za medije leskovačkog odbora Narodne stranke i tužili su samo „Jugpres“, a ne i druge medije koji su preneli tu istu konferenciju za medije. Tražili su 100.000 evra odštete, kao i još 100.000 zbog konferencije za medije iste stranke u Vranjskoj Banji. Nakon toga su nas tužila i dvojica direktora za nanetu duševnu bol u tim tekstovima. Zahvaljujući „Dosijeu“ se saznalo za problem koji mi imamo, kao i ostali mediji, pa kada je ta velika beogradska kompanija videla kolika se „frka“ digla, oni su smanjili odštetni zahtev. Mislim da je to od primera koliko je „Dosije medija“ važan, jer da nije bilo pritiska javnosti, mi bismo bili ostavljeni sami sebi u borbi protiv firme koja je rešila da nas malo maltretira. To što su smanjili svoj zahtev ne znači ništas, jer zašto bi mi plaćali samo zato što smo radili svoj posao? Mi se izdržavamo od projekata, a interesantno je da posle ovih tužbi i ono malo opština koje su nam odobravale projekte na konkursima za sufinansiranje to više ne rade, jer smo mi označeni kao neprijatelji. S druge strane, to je pokazatelj koliko smo jaki mi koji smo preostali, a koji se ne damo. Iako imaju kontrolu nad ogromnom većinom medijske scene, ipak im smeta što postoje mediji koji i dalje insistiraju na tome da žele da rade svoj posao profesionalno.“
Drugi dan Festivala književnosti „Think Tank Town“ započeo je okruglim stolom na temu „Književnost i rat“ gde su učesnici potakli neka pitanja na temu koliko književnost i književnici svojim delima utiču na razmevanje nekih događanja za vreme rata, kao i na to da li može književnost da se iskoristi za huškanje na rat. Saša Stojanović je predstavio svoj roman „Var“ i razgovarao sa Dejanom Acovićem, filologom i prevodiocem na temu „Grčka antička književnost i rat“.
Na kraju TTT, po tradiciji, usledio je „Retrovizor“ Ljubomira Živkova.
