[box align=’box-left’ id=’207′]
Ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović, sudije Nebojše Simeunovića i drugi državni zločini mogli bi biti veoma brzo rešeni ukoliko bi Srbija donela zakon o otvaranju tajnih dosijea, ocenili su učesnici okruglog stola koji su juče, u organizaciji Centra za evroatlantske studije, diskutovali o ovoj temi.
Naša država jedina je zemlja u Evropi koja nema ovaj zakon, zbog čega, kako je rečeno, u vladi, pravosuđu, vojsci, medijima, Akademiji nauka, među piscima i u drugim institucijama, i dalje sede pripadnici i saradnici tajnih službi koji narodu šalju poruku „Evropa je naš neprijatelj”. „Državna komisija je pretprošle godine otkopala 38.000 ljudi ubijenih tajno, bez suđenja. U Srbiji je otkopano pet Srebrenica. Narod je reagovao kao da je otkopano pet kokošaka. Stanje morala našeg naroda u odnosu prema zločinu tragično je, a nekažnjeni zločin traži nagradu” rekao je Vuk Drašković, predsednik SPO.
On je podsetio da je ta stranka 2004. godine sa JUKOM-om izradila predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea, po uzoru na nemački zakon kojim je regulisano otvaranje arhiva tajne službe Štazi. Kada je zakon napisan, istakao je lider SPO, usledila je odmazda tajnih službi, pa je SPO u jednom danu ostao bez 10 od 13 poslanika. Drašković je ukazao na to da bi u postupku donošenja zakona o otvaranju tajnih dosijea trebalo preispitati i ulogu Rusije u pritiscima na srpsku vlast da ovaj propis ne bude donet.
„SPO nikad neće pristati na rešenje da se u tajnim arhivama privremeno, do 2066. godine, zatamne imena zločinaca i doušnika. U sudskim spisima se zna ko je naručio, organizovao, ko je pucao u Ćuruviju i ko je vozio ubice, sve je utvrđeno, ali su čelni ljudi ove države ucenjeni i nema političke volje da se taj zločin reši. Ubice Milana Pantića mogle bi da budu uhapšene za jedan sat”, kazao je Drašković.
Branka Prpa, istoričar i direktor Istorijskog arhiva Beograda ocenila je da je otvaranje personalnih dosijea delikatna stvar i da je praksa u Velikoj Britaniji, Hrvatskoj i Sloveniji da imena u njima budu cenzurisana. Kao supruga ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, ona je podsetila da ih je 27 pripadnika tajne službe tajno pratilo, izveštavajući o tome čoveka koji danas slobodno šeta Beogradom, a da je među agentima bila čak i jedna profesorka španskog jezika. Ćuruvija je, podsetila je ona, ubijen u vreme ratnog stanja, dodajući da joj nije jasno kako je moguće da KOS nije znao za to.
„Državnoj bezbednosti posebno su dragi novinari, a Slavkova procena bila je da je svaki treći u njegovoj redakciji sarađivao sa službom. U zemlji koja se raspadala samo jedna institucija je funkcionisala, a to je Služba državne bezbednosti”, kazala je Prpa.
„Sva imena treba da budu objavljena, pa čak i ime te profesorke španskog. Neka joj se objavi ime, biće zbog toga ponosna, špijuni su ponosni u Srbiji, kao Nušićev Aleksa Žunić, sreski špijun”, umešao se u diskusiju Vuk Drašković. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava ocenila je da demontiranje tajnih službi predstavlja demontiranje velikosrpskog projekta.
„Deo tih službi se odmetnuo i postoje privatne arhive koje su sredstvo ucene političara”, rekla je Biserko. Ona je podsetila da su Nemci tokom okupacije, imali problem sa velikim brojem građana zainteresovanih da postanu doušnici.
Na jučerašnjem skupu pročitano je pismo Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta, koji je poručio da se podaci iz tajnih arhiva, ukoliko bi bili otvoreni, mogu iskoristiti u sudskim postupcima ali i za davanje mogućnosti istoričarima da arhive proučavaju sa naučnom distancom. Pristup šire javnosti arhivama mora se zakonom regulisati, ali tako da se spreči kolateralna šteta.
Kacin je istakao da se klasičan obaveštajni rad ne sme mešati sa političkim progonom i da je za Srbiju važna regionalna saradnja u toj oblasti u borbi protiv organizovanog kriminala.
„Ako BIA može dobro da sarađuje sa američkom službom DEA, onda to može i sa prvim susedima”, naveo je Kacin.
