EN
Građani misle da će pravljenje vesti uz pomoć veštačke inteligencije koju nadziru ljudi uticati na kvalitet medijskih sadržaja, da će biti manje pouzdane ali aktuelnije i jeftinije za izdavače, prenosi za Cenzolovku rezultate istraživanja dr Ričard Flečer iz Rojtersovog instituta za studije novinarstva
Podaci pokazuju da je javnosti važno da ljudi odlučuju o pravljenju medijskog sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije. Mogu da je koriste kao pomoćni alat, ali ih brine mogućnost da će ona kontrolisati proces pravljenja sadržaja, a ljudi popunjavati rupe, kaže dr Ričard Flečer, direktor istraživanja Rojtersovog instituta za studije novinarstva, komentarišući za Cenzolovku rezultate analize – šta javnost u šest zemalja misli o korišćenju generativne VI u pravljenju vesti?
Istraživanje predstavljeno na nedavno održanoj Drugoj evropskoj agori za novinarstvo u Briselu, obuhvatilo je po oko 2.000 ispitanika u Argentini, Danskoj, Francuskoj, Japanu, Velikoj Britaniji i SAD.
Upitani kako će pravljenje vesti uz pomoć veštačke inteligencije (VI) sa ljudskim nadzorom uticati na kvalitet sadržaja, odgovori su najčešće glasili da očekuju da će biti manje pouzdane i transparentne, ali aktuelnije. Većina ispitanika smatra da će biti jeftinije za izdavače. A mali broj, samo osam odsto, radije bi platio takve vesti nego one koje proizvode ljudi.
Ričard Flečer: Rezultati našeg istraživanja pokazuju da publika smatra da se veštačka inteligencija u redakcijama koristi pre svega da bi pomogla novinskim kućama, i da nije sigurno da će to da bude korisno javnosti.
Cenzolovka: Kako će to uticati na ionako oslabljeno poverenje javnosti u medije?
Flečer: Poslednjih 10 godina u mnogim državama poverenje u medije je u opadanju. Ne u svim, ali u mnogim koje smo proučavali jeste. Može biti da su građani cinični kad odgovaraju na pitanje zašto novinari žele da koriste veštačku inteligenciju, pošto je njihovo poverenje u medije nisko.
GRAĐANI O KORIŠĆENJU VI U MEDIJIMA
Veliki deo javnosti smatra da novinari trenutno koriste generativnu veštačku inteligenciju da ispune određene zadatke: 43 odsto misli da je uvek ili često koriste za ispravljanje pravopisnih i gramatičkih grešaka, dok 29 procenata veruje da je koriste za pisanje naslova ili tekstova, pokazuje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva.
Trećina ispitanika (32%) smatra da urednici (ljudi) proveravaju sadržaje koje pravi veštačka inteligencija kako bi bili sigurni da su tačni ili da ispunjavaju visoke profesionalne standarde pre nego ih objave.
Generalno, građani se osećaju prijatnije ako su vesti napisali novinari. Iako su ispitanici generalno oprezni, zabeleženo je da su za njih prihvatljive vesti koje je većim delom proizvela VI kada je reč o temama poput mode i sporta. Ocene korišćenja VI u tim slučajevima su blago pozitivne u odnosu na „teške” teme poput međunarodnih odnosa, a naročito politike, što se ocenjuje kao veoma negativno.
Većina ispitanika se slaže da vest koju je većinom proizvela VI treba da bude tako i označena, dok tek pet odsto kaže da to nije potrebno.
Konsenzus je manji oko toga šta bi mediji trebalo da označe: „uređivanje pravopisa i gramatike” (32 %), „pisanje naslova” (35 %), „pisanje teksta članka” (47 %) i „analiza podataka” (47 %).
Cenzolovka: Kako osigurati to da redakcije odgovorno koriste VI?
Flečer: Ljudi su na mnogo načina zabrinuti zbog korišćenja VI u redakcijama – biće manje zapošljavanja novinara, nema adekvatnih zakona, kao i zbog sadržaja. Ističe se važnost ljudskog nadzora, ne samo u proizvodnji sadržaja, već i da stručnjaci i novinari imaju aktivnu ulogu u vezi sa bilo kakvim korišćenjem VI u redakciji.
Cenzolovka: Kako biste redakcijama savetovali da koriste VI, a da to ne utiče na poverenje?
Flečer: Podaci dobijeni od publike ukazuju na to koliko je važno da ljudi odlučuju o pravljenju medijskog sadržaja uz pomoć VI. Novinari mogu da je koriste kao pomoć, ali publika će biti zabrinuta ako veštačka inteligencija kontroliše proces pravljenja vesti, dok ljudi samo popunjavaju rupe.
Cenozlovka: Kako usmeriti redakcije ka takvom korišćenju VI?
Flečer: Nije na meni da kažem kako bi novinari ili medijske kuće trebalo da koriste VI. Jasno je da je mnoge novinske kuće koriste i eksperimentišu sa VI uveliko. Ono što mi možemo da uradimo jeste da obezbedimo podatke o tome šta publika misli i ostavimo ih da oni sami odluče
Cenzolovka: Belgijska redakcija „Le Vif” koristi veštačku inteligenciju svake nedelje za pravljenje ilustracija. Da li je to odgovoran način korišćenja?
Flečer: Zavisi. Ako se VI koristi za stvaranje ilustrativnih arhivskih slika (stock image) koje, same po sebi, nisu toliko relevantne da bi se ispričala priča, onda mislim da su rizici potencijalnih problema povezanih sa VI manji.
Međutim, ako se koristi zato što nema dostupnih fotografija ili urednici procenjuju da je važna za priču, treba biti veoma oprezan.
Cenzolovka: A kada u ovu jednačinu dodamo i društvene mreže, na kojima se pojavljuju sadržaji koje stvara veštačka inteligencija, a koje opet mediji na dnevnom nivou koriste kao izvor informacija…?
Flečer: U pojedinim zemljama se vremenom smanjuje poverenje javnosti u medije što se više koriste društvene mreže za pravljenje vesti. To su podaci do kojih smo došli u okviru „Digital news report” projekta.
Podaci do kojih smo došli u okviru istraživanja upotrebe veštačke inteligencije pokazuju da publika tako kreiran sadržaj povezuje sa nepouzdanošću. Ako se ove dve stvari kombinuju, moguće je da se kombinuju i negativni efekti na poverenje.
Opet mislim da najviše zavisi od toga kako se VI koristi, da li će biti korišćena na način na koji sugerišete ili na neki drugi način.
Izvor:Cenzolovka
