EN
Pred višim sudom u Londonu danas će početi možda i poslednje ročište u vezi sa izručenjem osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama. Njega je američko tužilaštvo optužilo za špijunažu, i ukoliko bude isporučen Americi preti mu kazna od 175 godina zatvora. Australija je već tražila od Velike Britanije da ne isporuči Asanža, dok poslanici nemačkog Bundestaga kažu da se radi o politički motivisanom procesu i da se time ugrožava sloboda štampe. Novinar BIRN Saša Dragojlo ocenjuje da „ovo jeste poslednji čin u njegovoj borbi protiv SAD i tiho ubijanje Asanža“.
Dragojlo dodaje da ako se odbije Asanžov zahtev da ne bude izručen, ostaje još samo Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
On podseća da su optužnice protiv Asanža podignute 2011. godine, kao i da je danas 1700. dan od kako je u zatvoru, a pre toga je bio sedam godina u ambasadi Ekvadora.
„Za mene je Asanž heroj našeg doba, iz više razloga, s obzirom da je vek u kojem živimo vek velikog licemerja. Asanž je primer toga, razotkrio je američke ratne zločine na Bliskom istoku, prvi dokazi koje je on izneo 2010. su ubistvo 11 civila, među kojima i dva novinara Rojtersa, u Bagdadu – to je ključni razlog zašto su SAD krenule na asanža, kasnije i sa uzbunjivačicom Čelsi Mening, dokaze koje je objavio u vezi sa zločinima u Avganistanom“, navodi Dragojlo.
Ocenjuje da SAD ide na Asanža, jer se „on usudio da dirne u državu koja se činila nedodirljivom, SAD koje se predstavljaju kao najveći bastion demokratije na ovaj način pokušavaju da prekrše sve moguće standarde i da idu na čoveka, kao što je rekla Asanžova žena – ‘ne bi trebalo da bude osuđen čovek koji je otkrio istinu o zločinu’“.
„Zbog svog rada bio je spreman da stavi svoj život na kocku. Na ovom slučaju se prelama sudbina novinarstva kakvog danas poznajemo. Američka vlada je godinama pokušavala da ga diskredituje kao novinara. Vikiliks je sarađivao i sa mnogim uglednim novinskim kućama, poput Gardijana i Njujork tajmsa, ali SAD ne idu protiv tih medija, već protiv Asanža“, kaže Dragojlo.
Ističe da je Asanž napravio platformu da bi se uzbunjivači širom sveta javljali.
Upitan kako se slučaj Asanža može uporediti sa slučajem ruskog opozicionara i jednog od najglasnijih kritičara predsednika Vladimira Putina Alekseja Navaljnog, koji je prošlog petka umro u zatvoru u ruskoj arktičkoj oblasti, gde je služio 19-godišnju kaznu, Dragojlo ukazuje da se radi o „dva stila kako dve moćne sile reaguju na svoje ozbiljne disidente koji ih ugrožavaju“.
„Rusija će primeniti brutalnu silu da se reši svojih protivnika, dok SAD rade to tihom smrću, čitav ovaj proces ga (Asanža) ubija. U pitanju su stilske razlike, ali suština nije mnogo različita“, ocenjuje Dragojlo.
„Asanž je rasparao tu jednu zavesu licemerja na Zapadu, za koju vidimo da dostiže vrhunac u Gazi.
Radi se o dve štetne svetske vlade koje na različite načine pokušavaju da se obračunaju sa svojim ozbiljnim neprijateljima“, zaključuje Dragojlo.
Izvor: N1
