U članku na svom sajtu MediaHelpingMedia.org nudi 10 saveta za integraciju društvenih medija u uspešno funkcionisanje onih tradicionalnih.
5 stvari koje NE treba raditi
Brewer ukazuje na 5 grešaka tradicionalnih medija koje
ne bi trebalo ponavljati pri integraciji društvenih medija.
1. Ne izgledajte staromodno
Kako dobar deo publike tradicionalnih medija sve više
koristi Facebook, Twitter i druge društvene mreže, čak i kao primarni izvor
informisanja, tradicionalni mediji ne bi trebalo da ugrožavaju svoj
kredibilitet tako što će o društvenim mrežama u svom izveštavanju na
tradicionalnim platformama govoriti kao o ‘novom fenomenu’.
2. To nisu “novi” mediji i “nove” tehnologije
Ovi termini su bili prihvatljivi krajem 20. veka, kaže
Brewer, ali mediji danas ne samo što ne bi trebalo da ih koriste, već bi
trebalo da su i organizovani po principu konvergencije isporučujući sadržaj na
različitim platformama i uređajima koje publika koristi.
3. Ne prepuštajte sve online timu
Svi novinari, a ne samo web tim, bi trebalo da koriste
društvene mreže (i alate na mobilnim uređajima za njihovo praćenje) da bi bili
u toku sa onim što korisnici misle, prate i žele da znaju da bi pratili razvoj
priča i otkrivali nove. Društvene mreže treba da budu uobičajeni deo strategije
prikupljanja i distribucije vesti i drugog sadržaja. Još je gore, kaže Brewer,
kad se svo upravljanje društvenim mrežama i medijima i njihovo praćenje
prepusti samo jednom nedovoljno iskusnom članu redakcije.
4. Bez nipodaštavanja
Voditelji nikada ne bi trebalo da sa nipodaštavanjem
pominju priče koje uključuju društvene mreže kao da je to nekakva novotarija
jer će to sve većem delu publike izgledati kao da vaš medij nije u kontaktu s
realnošću. Oni u redakciji koji prate trendove, a takvih ima puno, naglašava
Brewer, mogli bi da edukuju voditelje i druge koji nisu u toku. Izveštači na
terenu su često najkompetentiji jer su stalno u kontaktu s ljudima koji su
istovremeno i vaša publika i bolje razumeju kako se menja ponašanje medijske
publike i kakvo je njihovo viđenje vašeg medija.
5. Ne
propuštajte priče
Twitter je, na primer, ponekad dobar početak za
izveštavanje – sam broj i brzina objavljivanja tweetova na neku temu su već
sami po sebi priča unutar šire priče i takve informacije se mogu objaviti čim
se pojave, i pre nego što možete da ih proverite iz dva nezavisna izvora.
Dakle, osvrtanje na aktivnost korisnika na Twitteru povodom neke teme je dobar
način da se vide različiti uglovi gledanja na temu, što može da podigne
kvalitet vaših daljih izveštaja. Brewer čak smatra da je ignorisanje ovakvih
izvora informacija jednako ignorisanju vesti.
5 stvari koje TREBA raditi
1. Objavite sopstvenu vest na Twitteru čim je
potvrđena
“Zapamtite da možete na Twitteru da objavite
činjenice, ne trebaju vam dugački, složeni pojmovi”, kaže Brewer i savetuje
medijima da objavljuju na Twitteru potvrđene činjenice čim dobiju potvrdu, u
kratkim rečenicama – subjekat, predikat, objekat. Naravno, uvek treba dodati i
web adresu (skraćenu) ako već postoji članak ili audio/video na webu.
Zašto? Pa zato što se korisnici društvenih mreža
“hrane” činjenicama, između ostalog, i prenose ih na svoje omiljene društvene
mreže gde im onda mnoštvo korisnika dodaje informacije – kontekst i analizu
kroz interakciju sa prijateljima. Publika tradicionalnih medija će samo pasivno
konzumirati te iste informacije ili klikati kroz sajt.
2. Poklonite publici nešto više
“Originalnost je ključ”, kaže Brewer. Publika vam neće
biti zahvalna ako samo prenosite agencijske informacije i ono što je već
objavljeno na stotinama sajtova, radiju i TV-u, malo izmenjeno. Ako već
iskoračujete na društvene mreže, ponudite nešto što će twitteraši ceniti,
nađite nešto što drugi nemaju, stavite na Twitter i druge mreže nešto što nigde
nije objavljeno. Neka vaši fidovi automatski idu na Facebook i Twitter da bi ih
sve društvene mreže preuzimale odatle.
3. Promenite alate
Mediji treba da integrišu razgovor koji se odvija na
društvenim mrežama u alate koje koriste njihovi novinari. Desktopi novinara
sada treba da budu drugačije organizovani, sa novim alatima. Ako sa svog
kompjutera samo pregledaju web i skidaju agencijske vesti, to im umnogome
ograničava pogled na svet, a to će se odraziti u sadržaju koji vaš medij nudi,
naglašava Brewer. Trebalo bi i podsticati novinare da se uključuju u razgovor
sa zajednicom kada naiđu na novu priču, a ne samo preuzimaju već postojeće
informacije.
4. Proširite mrežu kontakata
Uzmite u obzir i one koji su aktivni na Twitteru. Ne
obraćajte se za informacije uvek dobro poznatim i često citiranim stručnjacima.
Brewer vidi aktivne korisnike društvenih mreža, pogotovo Twittera, kao stotine
hiljada dopisnika, i to besplatnih, koji šalju priče 24 sata dnevno, 365 dana u
godini.
5. Prihvatite, prigrlite ih i pozovite ih nazad
Iskustvo društvenih mreža treba koristiti kao ozbiljan
pokazatelj toga kako se mediji i publika menjaju. Činjenice koje ste objavili
preuzeli su možda korisnici Twittera ii neke druge mreže i one su se razvile u
razgovor koji daje dodatnu vrednost vašoj inicijalnoj priči koja tako sada
raste i razvija se. Zato treba naći načine da se taj prošireni korpus
informacija koji se nadogradio oko vaše inicijalne priče uvede nazad u vaš
sistem proizvodnje vesti da bi ga obogatio i učinio različita znanja, iskustva
i gledišta dostupnim svima.
Kako to drugi rade
Pogledajte kako vodeći mediji realizuju svoje
prisustvo na Facebooku i drugim društvenim mrežama i sajtovima (CNN, BBC News,
Wall Street Journal…), jednostavan je Brewerov savet. Gledajte koliko imaju
fanova, koliko se komentarišu njihove priče i diskutuje o njima na Facebooku,
ali obratite pažnju i na integraciju sa primarnim sajtovima ovih medija – na
linkove koji vas vode direktno nazad na njih. Takođe, pogledajte njihovo
prisustvo na Twitteru. Imajte u vidu da besplatni alati društveni mreža nude
mogućnosti za viralno širenje informacije, angažman publike, ali i su i način
da se napravi dodatni saobraćaj ka primarnom sajtu medija.
“Model “emitovanja / objavljivanja na… mrtav je već
godinama”, napominje Brewer, a umire i model “uključite se pod našim uslovima”.
Sada se radi o “učestvovanju u…” i davanja glasa publici. Neophodno je da
mediji to što pre prihvate jer će takvi imati više šanse da opstanu, zaključuje
autor.
Autor članka pod nazivom ‘Social Media Tips for
Mainstream Media’ je David Brewer, novinar i konsultant za medijske strategije
koji drži obuku i daje konsultantske usluge širom sveta. Brewer vodi sajt Media
Helping Media. Ovaj tekst je preuzet sa portala Mediacentra Sarajevo.
