Snežana Čongradin od početka svoje novinarske karijere jasno i nedvosmisleno osvetljava mračne sile i moćnike odgovorne za ratne zločine i raspirivanje mržnje na prostoru bivše Jugoslavije i zato je stalna meta šovinista i neonacista, poznatih i nepoznatih, i do sada je doživela brojne verbalne napade, pretnje i uvrede.
<!—->
NUNS: Kako ste se osećali dok ste čitali pretnje i napade na društvenim mrežama?
SNEŽANA ČONGRADIN: Bilo mi je žao, jer sam sa tim ljudima iz stvarnog života, koji su mi pisali uvrede i napadali me, zapravo na istoj strani. Protiv ratno-zločinačke matrice i lopovluka nekolicine moćnika.
NUNS: Kako ovi onlajn napadi, uvrede i pretnje utiču na vaš privatni život? Da li se nešto promenilo i da li brinete, i kako reaguje vaša porodica?
SNEŽANA ČONGRADIN: Danas ne utiču mnogo. Kada sam bila mlađa, jesu, u smislu toga da sam bila razočaranija, jer sam bila uverena da radim u javnom i opštem interesu, a da se to, ne samo ne prepoznaje, već izaziva pozive na linč i mržnju. Danas je drugačiji slučaj. Razumem i zašto tako reaguju, a nisam odstupila nimalo i prilagodila se potrebama održavanja zločinačke i koruptivne političke, kulturne, medijske elite, koja neumoljivo, na istim sramnim osnovama, vlada javnim prostorom od kada se bavim novinarstvom. Zapravo, nadam se da nisam odstupila, jer ne mogu da sudim o sebi samoj. Hoću da kažem da se trudim isto kao i ranije, o tome mogu da svedočim.
Kada je reč o reakcijama moje porodice, i tu, razume se, postoji razvoj kroz vreme… Od toga da me mole da prestanem da pišem na način na koji to radim, do toga da me pohvale jer baš tako to radim. Međutim, kada se dogodi neki očitiji i opasniji napad u širem javnom prostoru, opet se vratimo na početak… I to je, valjda, normalno. Shvataju i oni da sam u privilegijama u odnosu na novinare koji rade po manjim gradovima i sredinama, odnosno da sam manje od njih u realnoj opasnosti.
NUNS: Kako ti onlajn napadi utiču na vaš profesionalan život i da li se tu nešto promenilo?
SNEŽANA ČONGRADIN: Ne. Baš ništa. Možda me je u početku, paradoksalno, upravo to i podsticalo da budem još jasnija u izražavanju.
NUNS: Da li osećate da imate podršku kolega i koleginica i da li su pretnje koje ste primili preko interneta ozbiljno shvaćene u vašem kolektivu i šire?
SNEŽANA ČONGRADIN: Čini mi se da smo svi manje-više na to navikli. Međutim, opet imam tu privilegiju u odnosu na većinu, da znam da će moje koleginice i kolege za mene skočiti u vatru. U Danasu se međusobno čuvamo.
NUNS: Da li se osećate da imate zaštitu/podršku državnih organa?
SNEŽANA ČONGRADIN: Apsolutno ne. Pa, oni su inspiratori te mržnje.
NUNS: Kada bi ste se suočili sa osobama koje su vam poslale pretnje, šta bi im poručili?
SNEŽANA ČONGRADIN: Suočavam se. Pokušavam ponekad da objasnim zašto smo na istoj strani, osim u slučaju onih koji su plaćeni da bi napadali.
