Kao i u ranijim slučajevima kada su se kreirali zakoni o medijima,
država je odnela prevagu nad onima na koje se rešenje direktno odnosi.
Država
je sebi dala 24 meseca za povlačenje iz medija. Prema usvojenoj Strategiji
osnivač javnih glasila ne može biti ni na koji način država, teritorijalna
autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice
koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili
pretežnim delom finansira iz javnih prihoda.
Pored
toga, strategija podrazumeva i formiranje šest regionalnih javnih TV servisa,
što novinarska udruženja smatraju nemogućim. I nacionalnim savetima je
dozvoljeno da zadrže pravo da osnivaju medije na jezicima nacionalnih manjina,
oko čega je bilo (a, tek će biti) dosta polemike.
Država
će moći, zbog osiguravanja javnog interesa u javnom informisanju, da bude
osnivač nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radiotelevizijskih
servisa, a može osnovati i javno glasilo, na srpskom jeziku, za potrebe
stanovništva Kosova i Metohije.
Povlačenje
države iz vlasništva podrazumeva vlasničku transformaciju privatizacijom svih
javnih glasila u kojima je država većinski ili manjinski vlasnik, ili
konverzijom državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu
sa propisima koji regulišu oblast privatizacije.
Nova
pravila podrazumevaju i javnost vlasništva pa će svi koji imaju udela u
posedovanju medija morati da budu poznati. Zbog loše finansijske situacije
država će razmotriti mogućnost olakšica za uvoz štamparskih roba, mogućnost
značajnog smanjivanja PDV na prodaju štampanih medija i servisa vesti novinskih
agencija, kao i mogućnost uvođenja mere pozitivne diskriminacije u korist
štampanih javnih glasila. Pored toga, biće onemogućeno istovremeno vlasništvo
nad štampanim javnim glasilima i distributivnom i prodajnom mrežom.
Kada
su u pitanju, za medijske organizacije kontroverzni, regionalni javni servisi,
Strategija predviđa da van teritorije Vojvodine, bude osnovano šest takvih kuća
koje bi funkcionisale po istim principima kao RTS i RTV.
Manjinska
javna glasila moći će da budu komercijalna, kao glasila civilnog društva i kao
glasila Nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Predstavnici države nisu
prihvatili apel pojedinih medijskih udruženja i intelektualaca iz redova
manjinskih naroda da se upravljanje medijima ne prepušta Nacionalnim savetima.
Ipak, kreatori Strategije ogradili su se tako što su istakli da ti mediji imaju
uređivačku nezavisnost u skladu sa zakonom.
Državni
sekretar u Ministarstvu kulture Dragana Milićević-Milutinović izjavila je tim
povodom da će realizacijom Medijske strategije biti zadovoljeni evropski
standardi u tom sektoru i zaštićen javni interes građana.
Najvažniji
elementi Medijske strategije jesu povlačenje države iz vlasništva u medijima.
Nacionalni saveti će, kako je naglasila, biti obavezni da medijima koje
formiraju garantuju najveću moguću autonomiju u skladu sa evropskim standardima
u toj oblasti.
–
Sada predstoji donošenje niza zakona u veoma kratkim rokovima: o javnom
informisanju, o radiodifuziji, o Tanjugu, o javnim servisima… Rok za
donošenje zakona je dve godine, koliki je i rok da se država povuče iz medija
čiji je trenutno vlasnik – rekla je Dragana Milićević Milutinović.
Autor: P. Klaić
