Zbirno mišljenje je da je strategija neka
vrsta „političko-ekspertsko-interesnog minimuma saglasnosti„ i da neće bitno
poboljšati položaj medija u državi. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Miroljub Radojković je na predstavljanju programskog, strukturalnog i
ekonomskog trenda medija u Srbiji za period jul–novembar 2011. godine ocenio da
je promašaj strategije to što predviđa da se krug medija koji se neće
privatizovati proširi na medije nacionalnih manjina i regionalne servise.
–
Strah da će prepuštanje medija savetima nacionalnih manjina dovesti do njihove
kontrole od političkih partija koje su dominantne u tim telima je opravdan.
Drugi veliki promašaj strategije je ideja o formiranju regionalnih javnih
servisa u šest gradova. Biće oštre političke i predizborne borbe o tome gde će
to biti – ocenio je on.
Radojković
je podsetio na to da je Ministarstvo kulture raspisalo konkurs za dodeljivanje
finansijske pomoći domaćim medijima koji proizvedu sadržaje od „javnog
interesa”, manjinskim i onima u regionu koji rade na srpskom jeziku.
–
Tek kada se konkurs završi, videćemo da li je to „projektno finansiranje„ ili
još jedna predizborna šargarepa radi privlačenja medijskih simpatija na stranu
vlasti – ocenio je on.
Glavni
i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić je ocenio da
stanje u medijima nije loše. Po njegovoj oceni, slabo mesto strategije je
vlasnička uloga države, odnosno odeljak koji predviđa da će se država povući iz
vlasništva u medijima, osim u onima za koje zakonom bude određeno da u njima
država ima vlasnički udeo.
–
Ne vidim nijednu političku opciju koja bi se odrekla uticaja na javnost – naveo
je Vlajić.
Novinarka
nedeljnika „Vreme„ Tamara Skroza je ocenila da su domaći mediji zaboravili
svoje tri osnovne funkcije: da informišu, obrazuju i zabave. Ona je ukazala na
to da ima teškog kršenja etike u novinarstvu, na šta niko ne reaguje. Kao
primer je navela gostovanje predsednika stranke
Hrvata
na Televiziji „Prva” koji je, kako je istakla, bio istovremeno i „gost i meta”.
–
Jedna od voditeljki mu je objasnila da je razlika između Srba i njegovog naroda
u tome što su Srbi duhoviti, a Hrvati nisu. „Mi smo imali Nušića, a vi Krležu„
– citirala je Skroza iz te emisije koja je, po njenoj oceni, bila „strašna
stvar na koju niko nije reagovao”.
Ona
je kritikovala i izveštavanje medija o Kosovu i upotrebljavanje fraza kao što
su „goloruki narod”, „srpska ognjišta”.
Autor:
P. K.
