Presretanje i zadržavanje podataka o elektronskim
komunikacijama, jednostavnije rečeno listinga telefonskih razgovora, službe
bezbednosti bi mogle obavljati i bez odluke suda ako se usvoji predlog novog
pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito
presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim
komunikacijama. Pojedine odredbe ovog akta krše osnovna ljudska prava, unose
nesigurnost i omogućavaju proizvoljna tumačenja, upozorava Rodoljub Šabić,
poverenik za informacije od javnog značaja, koji je juče svoje mišljenje o
pravilniku prosledio i Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog
društva, zaduženom za ovu oblast.
U tekstu pravilnika, kako kaže Šabić pominje se višeznačni
termin „nalog”, a ne odluka suda, kao osnov za pristup takozvanim zadržanim
podacima o elektronskom komunikacionom saobraćaju.
– Mogućnost da neograničeno, po sopstvenoj proceni, koja ne
podleže oceni suda, službe bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim,
kada, kojom vrstom veze, sa koje lokacije komunicira, predstavlja ozbiljno
odstupanje od ustavom zagarantovane nepovredivosti pisama i drugih sredstava
opštenja – objašnjava poverenik za informacije o javnom značaju.
Pravilnik uvodi neke nove termine, kao što su „tajni nadzor
lokacije korisnika” i „posebno zaštićeni korisnici”, a za to ne postoji pravni
osnov u Zakonu o elektronskim komunikacijama,
Odredba o tajnom nadzoru lokacije korisnika, bez obzira na
to da li on učestvuje u komunikaciji, kako kaže Šabić, veoma je sporna.
– Reč je o obradi podataka o ličnosti, koja je materija
zakona, a ne podzakonskih akata. Utvrđivanje lokacije korisnika u pojedinim
situacijama, naravno, može biti korisno, ne samo iz razloga istrage, vođenja
krivičnog postupka ili zbog zaštite interesa nacionalne bezbednosti, već i iz
razloga zaštite života, kao što je to u slučaju nestanka lica usled
elementarnih nepogoda, ali to ne može da se uredi ovim pravilnikom – istakao je
Šabić u razgovoru za „Politiku”.
Takođe, iz teksta pravilnika nije jasno ko su „posebno
zaštićeni korisnici”.
– Reč je o osobama čiju listu utvrđuje BIA u saradnji sa
ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, ali u Zakonu o elektronskim
komunikacijama ne spominje se ova kategorija građana – objašnjava Šabić i
dodaje da u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala država mora da
poštuje određene granice koje se odnose na privatnost građana, a koje su
ustavom određene.
– Ovaj pravilnik prelazi te granice. Zbog sumnji da su otišle
predaleko mnoge evropske države preispituju svoje odluke koje su podrazumevale
intenzivnije zadiranje u privatnost građana zbog realne opasnosti od terorizma
– kaže naš sagovornik i dodaje da je, iz tog razloga, otvoreno preispitivanja
određenih direktiva Evropske unije.
Autor: J. Popadić
