EN
Ludo hrabra, neustrašiva, pametna, odana istini i razotkrivanju kriminala, neumorna, lepa novinarka Radislava Dada Vujasinović. Ubijena je u svom stanu na Novom Beogradu 8. aprila pre 28 godina, a zločin je do danas ostao nerešen jer je država zaštitila ubice. Odgovorni su policija i tužilaštvo. Više javno tužilaštvo i dalje drži taj predmet otvorenim – „u predistražnoj fazi”.
Advokat Dadine porodice Branislav Tapušković za Cenzolovku kaže:
„Gotovo je. Nastupila je apsolutna zastarelost. To je završena priča. Možemo toga da se podsećamo, da žalimo, da obiđemo Dadin grob. Nema više institucije koja može time da se pozabavi da dođemo do istine. Nema šanse.”
U trenutku kad je ubijena Dada je imala samo 30 godina, a posao koji je do tada obavila, izveštavajući sa ratišta u Hrvatskoj i BiH, pišući o organizovanom kriminalu i kriminalcima koji su postali „političari” i političarima koji su se uvaljali u kriminal, ne bi stao ni u mnogo duže novinarske karijere.
Ko je sakrio i uništio dokaze?
Porodica i mnogi novinari, kolege koje su sa njom radile u redakciji Duge, uvereni su da se motivi za ubistvo Dade Vujasinović nalaze među nestalim dokumentima i dokazima, u njenoj zelenoj fascikli u kojoj je držala materijal za svoje istraživačke priče i knjigu koju je pisala.
Među kasetama s njenim intervjuima porodica je našla magnet koji ih oštećuje. Kasete sa poslednjom pričom o policiji koja prodaje oružje u Novom Pazaru nikada nisu nađene. Nije pronađena ni kaseta iz telefonske sekretarice, na kojoj su ostali poslednji pozivi.
„Nakon ubistva sklonjeni su dokazi koji su bili važni i zna se ko je to uradio. Ako bi se utvrdilo ko je sklanjao dokaze, moglo bi da se dođe do onog ko je naručio ubistvo. Kao advokat više nisam imao ni mogućnosti, ni ovlašćenja da to ispitujem”, rekao je pre nekoliko godina Tapušković, advokat koga je angažovala porodica Dade Vujasinović i koji je 15 godina gurao taj slučaj.
Niko nije pratio ovaj logičan trag na koji je Tapušković ukazao. Zašto? Advokat za Cenzolovku kaže:
„Od prvog dana sam tvrdio da su sklonjeni dokazi i da nije izašao istražni sudija, kako se to uvek radi, a da su važni materijalni dokazi, poput njene odeće, sklonjeni, nestali vrlo brzo. Petnaest godina smo se borili da dokažemo da nije u pitanju samoubistvo, nego ubistvo. Posle 15 godina došli smo do toga da su bila dva ispaljenja, da nije samoubistvo, kako se na početku tvrdilo. Bilo je osnova da se protiv ljudi koji su bili sumnjivi pokrene postupak, ali to nije moj posao. Podnosio sam i krivične prijave 1995. godine, ali sve je to odbacivano. Jedva smo izgurali i tu priču da je ubistvo u pitanju, pa je i to poništeno. Nikad nisam hteo da ulazim u kalkulacije ko je uništio dokaze, to je bila stvar koja je zataškana.”
| MOTIVI UBISTVA
Osim policijske prodaje oružja ljudima u Novom Pazaru, što je priča koju je Dada istraživala i koja je do danas ostala nerasvetljena, kao motiv za ubistvo novinarke pominjao se i njen intervju sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, nedugo pred ubistvo.
U njemu je Dada objavila direktnu pretnju koju joj je uputio poznati kriminalac i ratni komandant paravojnih jedinica:
„Ako te zanima ko je sledeći, napiši da si ti i da sam ti ja rekao”, odgovorio je Arkan Dadi na pitanje o ubistvima koja su se događala u to vreme, a ona ne samo što je to objavila već je ironično napisala i „Ne znam šta ga je toliko iznerviralo. Nisam pitala za kriminalce nego za biznismene”.
Kao mogući motiv za ubistvo pominjan je i njen razgovor sa generalom Božidarom Stevanovićem, koji je tada postao novi komandant RV PVO, zbog koga je Dada Vujasinović, kako je utvrđeno, dobila brojne pretnje.
Nijedan od tih tragova nije praćen, svi su demantovani i zataškani zvaničnom pričom da je sama sebi pucala u grudi iz lovačke puške.
Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je „koleginice i kolege, kao i sve građane, da se u petak u 13 sati okupe na Brankovom mostu, gde će simbolički, u znak sećanja na preminulu novinarku, u reku baciti bele ruže”.
|
Na primedbu Cenzolovke da su još živi policajci koji su radili na tom slučaju i da oni verovatno znaju nešto ili mogu da ukažu na trag ili smer u kom bi istraga trebalo da krene, Tapušković odgovara potvrdno:
„Oni bi prvi trebalo da budu upitani. Zašto su sklanjali dokaze koji su mogli da olakšaju istragu, pre svega u odnosu na to da li je ubistvo ili samoubistvo? Od prvog momenta sam ukazivao da su na licu mesta nađeni tragovi dve vrste krvi. Nisam imao vlast, samo sam mogao da stalno ukazujem na to. I dogurali smo do toga da je u pitanju ubistvo.”
Tapuškovića smo zamolili da oceni da li bi tužilaštvo trebalo da krene od tih policajaca, koji su sada već u penziji, budući da je taj slučaj i dalje otvoren.
„Skoro će 30 godina kako se odigralo ubistvo. Mislim da je to već zastarelo. Za to više niko ne može da odgovara. Čak i u slučaju da neko može da bude osumnjičen, a da do sada nije vođen postupak, mislim da je i to zastarelo. Nema šansi da se više ikada bilo šta uradi. Zastarelo je i jedno i drugo, to mogu da vam kategorično potvrdim. Nema više ni minimum šansi da se išta pokrene protiv policajaca. Ništa se više ne može utvrđivati i utvrditi. Istinu može da utvrdi samo sud, a ako bi neko sad pokrenuo postupak, bilo ko od zainteresovanih da prigovori, odmah bi postupak morao da bude obustavljen, jer je zastarelo”, kaže Tapušković.
Gostovanje Dade Vujasinović u Utisku nedelje:
Zataškavanje umesto istrage
Novinarka nedeljnika Duga Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. godine. Tadašnje državne institucije brzopotezno su izašle sa zvaničnom verzijom da je u pitanju samoubistvo, iako je bilo jasno da istraga nije ni blizu urađena kako treba.
Porodica nije poverovala u zvaničnu verziju i angažovala je veštake koji su naredne godine završili izveštaj i isključili mogućnost da se Dada ubila. Preko zastupnika Branislava Tapuškovića podneli su krivičnu prijavu tužilaštvu protiv N. N. počinioca. Nikakvog odgovora nije bilo. Prijavu su podneli još dva puta te godine. Tužilaštvo nije reagovalo.
Zatim se obraćaju sudu u decembru 1996. Istražni sudija donosi rešenje da se obavi rekonstrukcija, ali ona je obavljena tek 5. maja 1998. Izveštaj sa rekonstrukcije završen je tek po svrgavanju Slobodana Miloševića – 3. jula 2001. godine.
Roditelji su zatim tražili superveštačenje. Prvo je urađeno sudskomedicinsko veštačenje, bez balističara, na Institutu u Novom Sadu, u maju 2005. Zatim je balističar Vlada Kostić u maju 2008. okončao svoje veštačenje kojim je utvrdio da je novinarka ubijena, kao što su tvrdili i veštaci koje su angažovali Dadini roditelji 14 godina ranije.
Nakon toga je krajem januara 2009. godine Više tužilaštvo u Beogradu saopštilo da pokreće pretkrivični postupak za ubistvo novinarke. Tužilaštvo je, na inicijativu Komisije za istraživanje ubistava novinara, naknadno tražilo u Holandiji još jedno veštačenje. Međutim, holandski forenzički institut u Hagu je 2016. godine došao do zaključka da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja”. To je bio korak unazad u odnosu na prethodni zaključak da je nesporno u pitanju ubistvo. Slučaj je razvodnjen i od tada je sve stalo.
Niko nije insistirao na još jednom važnom detalju koji je utvrdio institut u Holandiji – da nedostaju dokazi na osnovu kojih bi moglo da se utvrdi šta se tačno dogodilo. U Komisiji za otkrivanje ubistava novinara od tada nemaju nikakve informacije, osim da je slučaj i dalje otvoren.
