EN
Da li će se bilo šta promeniti u pristupu države kada je reč o sufinsiranju medijskih projekata ili će biti nastavljena praksa cenzure i diskriminacije medija koji nisu pod kontrolom vlasti?
Ko odlučuje o raspodeli državnih sredstava namenjenih medijima? Da li epilog i rezultat zavisi isključivo od stožerne vladajuće partije, tako da sve pripadne lojalnim medijima, čime se slabe i uništavaju slobodni mediji, koji zbog nedostatka finansija ne mogu da opstanu.
Jasne odgovore na navedena pitanja nije dala ni radionica koja je u utorak održana u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.
Šef Misije OEBS u Srbiji ambasador Jan Bratu poručio je na tom skupu da mediji koji krše zakon ili etiku više neće imati pristup javnom finansiranju. Kako je naglasio, mediji će imati obavezu da konkurišu za sufinansiranje “sa sadržajem koji ispunjava uslove od javnog interesa”.
Prema novom zakonu, projekti će se ocenjivati po pridržavanju medija profesionalnim i etičkim standardima, a to će potvrditi i podaci nadležnih organa, odnosno Regulatornog tela za elektronske medije i Savet za štampu za štampane i onlajn medije. Dakle, ubuduće, oni koji krše zakon ili etiku više neće imati pristup javnom finansiranju. Mediji će sada imati obavezu da konkurišu za sufinansiranje sa sadržajem koji ispunjava uslove od javnog interesa, rekao je Jan Bratu.
Prema rečima Bratua, “takav sadržaj je veoma važan za građane, ali ga nema dovoljno, i to ne samo u Srbiji, već je to zajedničko evropsko pitanje”.
– To je logika javnog finansiranja – da pomognemo medijima da proizvedu sadržaj koji inače ne bi bio komercijalno održiv. Da bi se pojačala usklađenost, zakon uvodi prekršajne kazne za odgovorna lica u organu javne vlasti koja krše zakon, kazao je Bratu.
Šef Misije OEBS-a je istakao da je zajedno sa Ministarstvom za informisanje i telekomunikacije organizovano već šest radionica na kojima je učestvovalo više od 300 zaposlenih u lokalnim samoupravama širom Srbije, kao i predstavnici medija i novinari.
Učesnicima radionice obratio se i ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, koji je kazao da “novi Pravilnik o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja tačno definiše postupak projektnog sufinansiranja, kojim se najviše i bavi Zakon o javnom informisanju i medijima”.
Kako je precizirao Jovanović, Pravilnikom se definiše izgled obrazaca, način bodovanja projekata, način na koji se biraju članovi komisije koji odlučuju koji će projekti biti sufinansirani, kako se sprovodi evaluacija projekata i mnoge druge stvari, značajne za proces sufinansiranja.
Ministarstvu informisanja i telekomunikacija u 2024. godini, za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, na raspolaganju je 352 miliona dinara, predviđeno je državnim budžetom (u kojem je, podsetimo, novac svih građana Srbije). To je za 27 miliona dinara više nego što je za informisanje bilo opredeljeno budžetom za 2023 godinu.
U 2024, po budžetskim linijama 424 i 481, koje se odnose na projektno sufinansiranje, za projekte proizvodnje medijskih sadržaja biće izdvojeno 230 miliona dinara. Za projekte informisanja građana na teritoriji AP Kosovo i Metohija na srpskom jeziku opredeljeno je 20 miliona dinara, informisanje pripadnika srpskog naroda u zemljama regiona na srpskom jeziku 34.800.000 dinara, informisanje nacionalnih manjina na sopstvenom jeziku 49.200.000 dinara, a informisanje osoba sa invaliditetom 18 miliona dinara.
Izvor: Danas
