To
je vrhunac nevolja koje prate ovu radio-stanicu još od novembra 2007. godine,
kada je njena vlasnica postala Irena Vuksanović iz Beograda. Ugovor o
privatizaciji, međutim, raskinut je već nakon šest meseci budući da nisu
ispunjavane obaveze ni prema državi ni prema zaposlenima.
Od
tada su novinari i tehničko osoblje prepušteni sebi samima, poslednju platu, i
to u minimalnom iznosu, primili su u februaru prošle godine, nije im regulisano
ni socijalno ni zdravstveno osiguranje, a lokalna zajednica uopšte ne ispoljava
nameru da zaustavi sunovrat ove medijske kuće. Sve do pre neki dan, kada im je
„Elektrodistribucija“ ugasila signal, Somborci su emitovali program na srpskom,
mađarskom, hrvatskom i bunjevačkom jeziku – istina, sveden na najmanju moguću
meru. Jer, proizvodnja iole složenijih emisija samo bi povećavala ionako
prekomerne dugove, koji su već dosegli devet miliona dinara.
Sudbina
Radio Sombora, koji je za četiri decenije postojanja iznedrio sijaset vrsnih
novinara i spikera – kako za „Politiku“ kaže dugogodišnji novinar David Kecman
– sumorna je posledica loših medijskih zakona i potpune nezainteresovanosti
države za lokalne informativne kuće. Prema njegovim rečima, podršku zaposlenima
je, u naporima da radio opstane, pružilo više od 5.500 građana, potpisnika
peticije koja će danas biti dostavljena lokalnoj vlasti.
Direktorka
Ivanka Ognjanov podnela je ostavku, iako je na dužnosti tek mesec dana, jer
radnici nisu bili zadovoljni njenim radom, ali – ni ona zatečenim stanjem.
–
Napravila sam presek stanja, ’pročešljala’ dokumentaciju i ustanovila da su
dugovanja preduzeća četiri puta veća od vrednosti imovine. Predložila sam
uvođenje stečajnog postupka, ali na sednici upravnog odbora to nije prihvaćeno.
U takvoj situaciji ne vidim drugi izlaz, osim da lokalna samouprava ponovo
preuzme radio, budući da je sve do privatizacije bio finansiran iz opštinskog
budžeta – rekla je Ivanka Ognjanov.
Autor:
P. Koprivica
