Duh iz boce

To je taktika preuzeta od Partizana: Vermezović je okupio mnoge fudbalere pred penzijom, manje-više zavidan arheološki materijal, ali kada timu ide slabo, pošalje Milosavljevića da zabije gol.



Glodur RTS-a je inače protokolisani „grobar“, pa je skužio sistem. Znajući da Mitrovićev „Nacionalni dnevnik“ ima samo jedno izdanje, ono koje mu diže pritisak u 19.30, on je za svoj ponoćni, treći „Dnevnik“ sačuvao pravu „vest dana“ – RTS iz pouzdanih izvora saznaje da je V. Batić priveden u policiju na informativni razgovor pod sumnjom da je zloupotrebio službeni položaj kao onovremeni ministar pravde. Onda je zadržan da tamo, valjda, prenoći.
Optužba se odnosi na jedan događaj iz vremena tzv. vanrednog stanja, kada je Batić nekome naredio da nekom drugom saopšti kako iz pritvora treba odmah pustiti izvesnog Malog Bidžu, nekada poslanika saveznog parlamenta, koji se posle 5. oktobra odmetnuo među Jotkine hajduke. Inače se predstavljao kao biznismen. Nalazi se u bekstvu. Verovatno da je sumnja osnovana. Kao što je izvesno da to nije jedina zloupotreba položaja kako „dosovskog“ ministra pravde lično, tako i celokupnog vladinog tima personalno.

Malo je nezgodno što se informativni razgovor sa Batićem dogodio istog dana kada je Specijalno tužilaštvo, posle šest meseci upornog (ne)rada, saopštilo da nema osnova za otvaranje optužnice protiv potpredsednika sadašnje vlade Labusa za korupciju ili bilo kakvu kriminalnu radnju koja se goni po službenoj dužnosti. Jer, nemoguće je izbeći sumnju da je neka igra u pitanju. Labus je možda nevin po pitanju petinga sa „Eriksonom“, ali našlo bi mu se nešto putera na glavi po drugim osnovama. Tako da proklamovana borba protiv svake korupcije neminovno ulazi u „upitnu fazu“: da li je hapšenje onog sudije i onog tužioca zbilja uvod u nezavisno pravosuđe ili se time pravosuđu poručuje da pazi šta radi. Bilo kako bilo, poruka je svejedno jasna: eto, mi smo čisti, poštenje nam je i otac i majka, naročito ujak, a oni koje smo nasledili su kriminalci, pa ćemo ih hapsiti. Bojim se da je, u tom smislu, Batić „zadržan“ da malo o’ladi svoj bujni temperament: bio je neumoran u kritikama sadašnje vlasti, tužio je sve i svakoga, tvrdio je da je samo on Robin Hud tranzicije, a obećavao je i novu revoluciju čim sakupi četu malu.


Vlada se na ovome nije zaustavila. Nakon što su dvojica poslanika Liste za Sandžak podržala njen zakonski predlog o transformaciji NIS-a, i time joj obezbedili većinu od 131 poslanika, ona ih je imenovala za pomoćnike ministra. Tome se usprotivio DS i zatražio da se Džudževiću i Omeragiću oduzmu poslanički mandati, te da se vlada „samoraspusti“ jer je, eto, stupila u koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom, a zna se ko je i kakav je čovek. Zanimljivost slučaja je u tome da su pomenuta dvojica, naime Džudžević i Omeragić, ušla u parlament na listi „Demokratska stranka – Boris Tadić“. Kada se vodila (predizborna) borba za većinu u parlamentu, Ugljanin je demokratama iz Krunske bio dobrodošao (o Svilanoviću i Nataši Mićić da ne govorimo), a sada im ne valja. Toliko o prirodi i mentalitetu srpske političke scene.
A ona dvojica podnela su ostavke na mesta zamenika ministra i pre nego što su te dužnosti preuzeli. Da se razumemo – ni meni Sulejman Ugljanin nije omiljeni lik. I kao političar, i kao – naročito – zubar. Verovatno zbog toga što imam patološki strah od zubara. No, skupštinska borba se prenela na lokalni teren: Ugljaninovi politički suparnici iz Novog Pazara kažu da je, kada je Suljo onomad izbegao u Tursku, nešto pre ili kasnije, nije ni važno, proneverio neke pare. Zašto onda nije već uhapšen? Možda zato što se promenio ili se bar promenio stav parlamentarne vladajuće većine po pitanju dugoročnije političke koristi od koalicije sa zubarom. Njegovi poslanici podržali su vladine predloge u više navrata, Lista za Sandžak je, ovako ili onako, koalicioni partner vladajućeg tima itd. Time se šalje određena poruka svim Bošnjacima (da ne kažem muslimanima) na njihovom celokupnom etničkom prostoru unutar granica postojeće državne zajednice. Kakva je to poruka? Saznaćete u aprilu sledeće godine.


Bogdan Tirnanić

Tagovi

Povezani tekstovi