EN
Firma „V Production“ Vladana Stefanovića, registrovana uz njegova ostala preduzeća na adresi Arsenija Čarnojevića 3 u Subotici, 1. septembra prošle godine izdala je račun „Video kreativa timu“ iz Sombora, prvobitno registrovanom 8. februara iste godine u Crvenki. Iznos za uplatu: 320.000 dinara. Vrsta usluge: deo troškova za kostimiranje, maskiranje i šminkanje „izvođača“ za ukupno 20 medijskih sadržaja u trajanju do 5 minuta.
Na pomenutom računu Stefanovićeve firme, iz nekog razloga, dopisano je: „Emitovano na Radio Subotici“.
Iako nam je Stefanović u ranijem telefonskom razgovoru rekao da nema nikakve veze sa Milanom Šveljom, niti da ga poznaje, u Šveljovom izveštaju, dostavljenom 11. januara ove godine subotičkoj gradskoj upravi, piše da su pomenuti medijski sadržaji „Video kreativa tima“ emitovani upravo na Stefanovićevoj Televiziji Subotica, od 1. juna do 26. decembra prošle godine.
O tome svedoči i pisana potvrda koju je Stefanović lično potpisao 26. decembra 2021. godine, priložena uz pomenuti izveštaj.
Kako je došlo do raskoraka u podacima navedenim na računu („Emitovano na Radio Subotici“) i Stefanovićevoj potvrdi (da su Šveljovi prilozi emitovani u informativnoj emisiji „Kroz grad“ Televizije Subotica), za sada nije jasno, zato što Stefanović i Šveljo odbijaju da govore za Subotičke.rs o ovoj temi.
Kada se deda vrati iz Nemačke…
Tačno 7 dana nakon izdavanja pomenute fakture, dakle 8. septembra prošle godine, „Video kreativa tim“ Milana Švelja, o kom je naš sajt pisao ranije, uredno je Stefanovićevom preduzeću platio 320.000 dinara.
Po sredi je deo zvanično prikazanih troškova u okviru medijskog projekta „Sačuvaj sebe i druge“, posvećenog ekološkim temama, za koji je Švelju iz subotičke gradske kase lane isplaćeno ukupno 2.500.000 dinara, što znači da je 320.000 dinara od tog iznosa pripalo Stefanovićevoj firmi.
Odluku da Šveljovom projektu na subotičkom medijskom konkursu lane dodeli 2.500.000 dinara, iako je u konkursnoj dokumentaciji jasno istaknuto da kadrovi tada novoosnovane Šveljove firme nisu imali iskustva u ostvarenju sličnih projekata, donela je komisija u čijem su sastavu bili: Mladen Bulut iz Udruženja „Društvo novinara Vojvodine“ (udruženje nema veze sa istoimenim tradicionalnim Društvom novinara Vojvodine koje deluje u sklopu Udruženja novinara Srbije), Milanka Popović iz Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) i Jelka Mitrović, predstavljena kao nezavisni medijski stručnjak.
Kada smo pozvali Udruženje „Društvo novinara Vojvodine“ ovim povodom, izvesni Nenad Ivošević, koji se javio na telefon, rekao nam je da u kancelariji, osim njega, nema nikoga i da je Mladen Bulut u Nemačkoj, gde čuva unučiće, a da, nažalost, niko osim Buluta ne zna u kojim su sve komisijama članovi pomenutog udruženja učestvovali proteklih godina.
– Informacije o učešću članova ovog udruženja u medijskim komisijama u Vojvodini, eventualno, možete da dobijemo tek po Bulutovom povratku iz Nemačke, najverovatnije tokom aprila – rekao nam je Ivošević.
Šveljo uplaćivao novac Vanji Đekić, ova učestvovala u komisijama koje su dodeljivale novac Stefanovićevim firmama…
Osim pomenutoj Stefanovićevoj firmi, Šveljo je, sudeći prema izvodu broj 11 Uprave za trezor Ministarstva finansija, tog 8. septembra 2021. godine isplatio i svoje ostale „podizvođače“ sa subotičkog konkursa.
Zanimljivo, svi Šveljovi „podizvođači“, uključujući i pomenutu Stefanovićevu firmu, priložili su fakture izdate istog dana (1. septembra 2021. godine) i odštampane po istovetnoj likovno-grafičkoj mustri, istim fontom i jednako „boldovanim“ delovima i razmacima teksta.
Mirjani Đerić, vlasnici firme „PR Media 025“ iz Koluta pripalo je 780.000 dinara.
Po sredi su fakture 2021-12 i 2021-13, od 1. septembra 2021. godine, u iznosu od 400.000, odnosno 380.0000 dinara, izdate na ime troškova snimanja Šveljovih emisija u okviru njegovog subotičkog projekta i za montažu pomenutih medijskih priloga.
Mirjana Đerić je, sudeći prema onome što je preneto na sajtu Udruženja novinara Srbije, bila kandidatkinja Grupe građana „Za napredni Kolut“ i dobitnica sredstava na medijskom konkursu u Somboru 2019. godine u iznosu od 200.000 dinara za projekat „Medijska podrška osobama sa hendikepom u cilju njihovog osnaživanja“.
Nedugo nakon što je od Švelja naplatila milion dinara, Mirjana Đerić je, sudeći prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre, svoju firmu „Media 025″ ugasila. Kao datum gašenja firme, osnovane 2018, naveden je 29. oktobar 2021. godine.
Šveljo je istog tog 8. septembra prošle godine 400.000 dinara novca dobijenog od Subotičana prebacio na račun Udruženja građana „Ja volim Sombor“, čiji je zastupnik Vanja Đekić, takođe iz Koluta, koja je, baš kao i Mirjana Đerić, učestvovala kao kandidat na listi „Za napredni Kolut“.
Po sredi su fakture 2021-18 i 2021-19, u iznosima od po 200.000 dinara za izradu, usvajanje i tehničku razradu idejnih skica dekora, kostima i maske, te obezbeđivanje muzike i tonskih efekata.
Pomenuto udruženje Vanje Đekić upravlja somborskim portalom 025.rs koji je, prema pisanju „Cenzolovke“, svake godine dobijao sredstva na medijskim konkursima i do lane je, prema istom izvoru, na njima inkasirao najmanje 15 miliona dinara.
Udruženje je, prema podacima koje je prikupila naša redakcija, lane na medijskim konkursima u Somboru, Apatinu, Odžacima, Kuli, na nivou republike i pokrajine, dobilo najmanje 6.000.000 dinara.
Vanja Đekić je, pritom, čest član stručnih komisija na konkursima za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, premda je relevantna medijska zajednica kao takvu ne prepoznaje.
Vanja Đekić je u komisijama, ponekad, predstavljena kao „nezavisni medijski stručnjak“, a ponekad u komisijama predstavlja organizaciju Savez udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ čiji je zastupnik i osnivač, gle čuda, Vladan Stefanović.
Ko ne veruje, može da konsultuje rešenja o imenovanju stručnih komisija za ocenu projekata u oblasti javnog infornmisanja za 2021. godinu u Temerinu ili Novom Sadu.
Vanja Đekić je lane u Temerinu, nastupajući ispred pomenutog Stefanovićevog udruženja, zajedno sa Radojicom Malim i Milankom Popović iz Kule, Stefanovićevoj firmi „VTV d. o. o. Subotica“, za projekat „Temerin – život, ljudi, događaji“ dodelila 300.000 dinara.
Slično je bilo na drugom medijskom konkursu u Novom Sadu, na kom je Vanja Đekić, takođe, bila član komisije koja je Stefanovićevoj firmi „VTV d. o. o. Subotica“ dodelila 500.000 dinara za projekat „Novi Sad – život, ljudi, događaji“.
Vanja Đekić je odlučivala i o dodeli konkursnog novca u Subotici i to 2020. godine, zajedno sa Petrom Kočićem (Udruženje „Društvo novinara Vojvodine“) i Vesnom Bunijevac, nezavisnim medijskim stručnjakom, čije se ime takođe često pominje u radu komisija za dodelu novca na medijskim konkursima u Vojvodini.
Te 2020. godine, Đekićeva, Kočić i Bunijevac odlučili su da firmama Vladana Stefanovića dodele najveći deo novca koji su Subotičani tada bili izdvojili za projektno sufinansiranje medija. Stefanovićeva firma „VTV d. o. o. Subotica“ dobila je tada 4.500.000 dinara za projekat „Subotica danas“, Magazinu „Dani“ pripalo je 2.400.000, a Radio Subotici 2.000.000 dinara.
Vanja Đekić i Vesna Bunijevac su iste godine, ali u Kikindi, zajedno sa Valentinom Kuburić, kao članice tamošnje komisije za dodelu novca na medijskom konkursu, Stefanovićevoj firmi „VTV d. o. o. Subotica“ dodelile 200.000 dinara za projekat „Kikinda danas“.
Niko od zvaničnika nikada se, koliko je poznato, nije izjasnio o ovoj vrsti sukoba interesa, čija je Vanja Đekić paradigma. Kako je moguće da predstavnik Stefanovićeve organizacije učestvuje u radu komisija koje su Stefanovićevim firmama dodeljivale novac?
Putuj Selma i ne naginji se kroz konkursni prozor
Najviše novca dobijenog za svoj subotički projekat, Šveljo je, sudeći prema izvodu Uprave za trezor, uplatio firmi „Zoom media SN“ iz Odžaka, u vlasništvu Selme Nikolić, ukupno milion dinara.
Šveljo je Selmi Nikolić uplatio 200.000 dinara za izradu špica, džinglova, foršpana i potrebe elektronske grafičke opreme (faktura 2021-12), zatim 300.000 za izradu video-grafike (2021-11), pa 260.000 za video-miks (2021-10) i 240.000 dinara za tonsko snimanje (2021-13).
Selma Nikolić u medijima je pominjana kao sekretarka Mesne zajednice Odžaci. Sudeći prema napisima na zvaničnom sajtu Srpske napredne stranke u tom mestu, Selma Nikolić je član te stranke.
Nepatvoreni altruista
Kada se saberu sva Šveljova zvanično prikazana ulaganja i troškovi koje je u okviru svog subotičkog projektra prikazao, ispada da je on u Subotici konkurisao isključivo iz razloga nepatvorenog altruizma i želje da Subotičane, po svaku, pa i po cenu vlastitih finansijskih izdataka, informiše o važnim ekološkim temama, u čemu je, sudeći prema izveštaju dostavljenom subotičkoj gradskoj upravi itekako uspeo.
Šveljo je svojim „podizvođačima“ u okviru svog subotičkog projekta isplatio tačno onoliko novca koliko je od subotičana dobio. Osmog septembra prošle godine, kada je poplaćao sve fakture Vladanu Stefanoviću (320.000), Mirjani Đerić (780.000), Vanji Đekić (400.000) i Selmi Nikolić (1.000.000), njemu je ostao trošak od 300 dinara, koliko je uplatio na račun Uprave za trezor Ministarstva finansija, da bi mu novo stanje toga dana na pomenutom računu iznosilo 439 dinara.
Prema Šveljovom izveštaju, on je na 2.500.000 dobijenih iz subotičke gradske kase sam priložio još toliko.
Navodno je uložio 240.000 na ime „naknade za utvrđivanje“, 180.000 (deo troškova za izradu i razradu), 440.000 za izradu scenografije, 160.000 (deo troškova za odabir tema), 280.000 (deo troškova „za postavljanje“), 240.000 (deo trškova“pripreme potpisa“), 340.000 dinara (troškovi pregleda i ispravke), dodatnih 320.000 za kostimiranje i šminku, 200.000 za „izradu i usvajanje“, dodatnih 50.000 za obezbeđenje muzike i još toliko za izradu špice. Suma sumarum: 2.500.000 dinara.
U svom izveštaju, kojim je „pravdao“ subotički projekat, Šveljo je naveo da je tokom 9 meseci emitovanja pomenutih 20 medijskih priloga, proizveo „serijal dokumentarističkih informativnih TV paketa“. Njima je, kako je takođe naveo, podigao nivo informisanosti Subotičana o zaštiti životne sredine i očuvanju zdravlja ljudi, te promovisao očuvanje i unapređenje životne sredine.
U izveštaju je navedeno da je Šveljov projekat, takođe, povećao nivo zaštite životne sredine i očuvanja zdravlja ljudi, o čemu, navodno, svedoči, za sada nedostupno, istraživanje i anketa sprovedena pre i posle realizacije njegovog projekta, ali i za sada takođe nedostupna arhiva „20 proizvedenih kvalitetnih medijskh sadržaja“.
Kao glavni adut „internog monitoringa i evaluacije“, dakle procene Šveljovog subotičkog projekta, sam Šveljo je naveo zainteresovanost Stefanovićeve firme „VTV d. o. o. Subotica“ za nastavak saradnje, čijoj je sestrinskoj firmi, preduzeću „V Production“, Šveljo platio usluge šminkanja. O čemu se tu radi i koga oni ovom kombinacijom prave blesavim?
Saznanja naše redakcije, do kojih smo došli zahvaljujući uvidu u kompletnu dokumentaciju koja se tiče Šveljovog konkurisanja na medijskom konkursu u Subotici, pokreću niz važnih pitanja. Kako bismo dobili odgovore na njih, zatražili smo konkursnu dokumentaciju Šveljovog „Video kreativa tima“ i od ostalih opština i gradova u kojima je Šveljo lane, konkurišući, dobio ukupno oko 55.000 evra.
Epilog Šveljove epizode subotičkog konkursa
Za sada znamo da je Šveljo celokupan iznos od 2.500.000 dinara, dobijen lane iz subotičke gradske kase, 8. septembra prošle godine prebacio firmama Vladana Stefanovića, Vanje Đekić i Mirjane Đerić.
Znamo i da je Vanja Đekić, „samostalno“ ili kao predstavnica Stefanovićevog Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“, učestvovala u radu komisija koje su Stefanovićevim preduzećima dodeljivale višemilionska konkursna sredstva, iako njeno udruženje „Ja volim Sombor“ inkasira milione sa medijskih konkursa.
Zašto smo sebi dozvolili tako nešto?
Iz priložene dokumentacije, više je nego uočljiva likovno-grafička srodnost faktura izdatih i naplaćenih kao po komandi, 1. odnosno 8. septembra, prošle godine.
Da li je za Srbiju relevantna opnasta formalno-pravna pokrivenost medijskih konkursa ili suština njihovog postojanja koja se naziva još i zaštitom javnog interesa?
Da li je u društvenom smislu prihvatljivo da o medijskim konkursima gotovo isključivo odlučuju medijski stručnjaci, često potpuno nepriznati u novinarskim i uopšte medijskim krugovima i predstavnici „gongo“ organizacija?
Čak i letimičnim uvidom u tekst Šveljovog konkursa i izveštaj o pravdanju dobijenih sredstava, lako je uočiti da je po sredi puki zbir opštih mesta.
Kako se dogodilo da jedna Stefanovićeva firma bude „evaluator“ Šveljovih priloga, a da mu druga naplaćuje šminkanje novinara po ceni od 320.000 dinara?
Kako je ekološka svest Subotičana podignuta na viši nivo prilozima od nepunih pet minuta, emitovanim tri ili četiri puta mesečno, za koje niko od sugrađana, sa kojima smo razgovarali, nije znao ništa da nam kaže?
Gde su iščezli ti prilozi i gde su rezultati istraživanja (ankete) o dometima Šveljovog projekta?
Šta je uopšte „medijski paket“ koji Šveljo pominje u izveštaju i da li tako nešto igde postoji?
Hoće li se referentna novinarska udruženja, konačno, konkretno i detaljno, pozabaviti ovim činjenicama i možda osnovati zajedničko telo koje bi se pozabavilo medijskim konkursima iz njihovog korena?
Novca za medije nikada nije bilo više. Pitanje je jedino gde desetine miliona evra svake godine zaista odlaze i za šta tačno, po kom šablonu i ko zaista iza takve politike raspodele budžetskog novca stoji.
Milan Šveljo i Vladan Stefanović nisu odgovorili na telefonske pozive i pitanja koja smo im prosledili u vezi sa ovom temom.
Subotičke.rs nastavljaju serijal „Milioneri iz konkursnog blata“, objavljujući činjenice i postavljajući pitanja na koja će država jednom, ipak, morati da odgovori.
