EN
Novinari teško dolaze do zvaničnih informacija, zloupotrebe prava na pristup infomacijama od javnog značaja su sve češće, a zakonodavac teži da poveća diskreciona prava institucija da uskrate informacije – zaključak je konferencije “Budućnost slobode informacija” koja je danas održana u Beogradu u organizaciji “Partnera Srbije”.
Na konferenciji koja je bila podeljena na tri panela govorilo se otvorenosti institucija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kao i ulozi mladih novinara i aktivista u zaštiti prava na informisanje i slobodu govora.
U okviru prvog panela, razgovor je bio posvećen sagledavanju izazova u oblasti prava javnosti da zna, slobode govora i položaja medije i aktivista u regionu i svetu.
U panelu su učstvovale: Ilaria Fevola, pravna savetnica u organizaciji ARTICLE 19 (Velika Britanija), Tijana Cvjetićanin, programska direktorka Udruženje građana Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Milena Gvozdenović, zamenica izvršnog direktora u Centaru za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Danče Danilovska Bajdevska, programska direktorka Metamorphosis Fondacije (Severna Makedonija). Moderator panela bio je Uroš Mišljenović iz organizacija Partneri Srbija.
Ono što je zajedničko u svim državama je nedostatak političke volje da se poboljša transparentnost rada institucija, a da li će javnost dobiti informaciju često zavisi i od pojedinaca na čelu institucija.
Panelisti su složni u oceni da politička kriza kako na svetskom tako i na regionalnom delu bitno utiče na nivo ostvarenja ovih prava i zatvaranje institucija. Često održavanje izbora i promena ljudskog kadra u institucijama i dalje u velikoj meri utiče na otvorenost institucija.
Danče Danilovska Bajdevska baš zbog ovoga smatra da je digitalizacija budućnost slobode pristupa informacijama. Ističe da će na taj način biti prekinut uticaj individualnog ljudskog faktora na nivo otvorenosti konkretne institucije i sprečiti velike oscilacije u standardima nakon svakih izbora.
Milena Gvozdenović je ukazala na situaciju koja je specifična za naš region:
„Kada dođu na vlast, pojedinci se ponašaju kao da imaju pravo da biraju koje informacije hoće, a koje neće da podele sa građanima“, kazala je Gvozdenović.
Ona je dodala da je država javna stvar i da su oni koji je vode privremeno dužni su da pruže informacije koje javnost želi da zna.
Drugi panel bio je fokusiran na stanje prava na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji. U njemu su učestvovali Slavoljupka Pavlović, v.d. pomoćnica generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, prof. dr Jelena Vučković, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika, Nemanja Nenadić, programski direktor organizacija Transparentnost Srbija i Kristina Obrenović, istraživačica u Partnerima Srbija. Moderatorka panela bila je Dragana Obradović, direktorka BIRN Srbija.
Kristina Obrenović iz Partnera Srbija napomenula je da su na panel pozvani i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali da se niko nije odazvao pozivu što pokazuje da Ministarstvo nema volju za unapređenje ove oblasti i potvrđuje nalaze istraživanja Partnera Srbija da je politička volja glavni uzrok zatvaranja institucija i kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
„Novi tokovi imaju trend da umanje postojeća prava“, rekla je Obrenović.
Ona je dodala da u praksi Vlada ne odgovara na zahteve, da je prisutna zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja, prolaze meseci i godine i pitanje je da li će dobijene informacije biti relevantne.
Slavoljupka Pavlović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja istakla je da se pravo na pristup informacijama od javnog značaja zloupotrebljava i da se zbog toga kasni sa rešenjima Poverenika, ali da novinarski zahtevi imaju prioritet.
Jelena Vučković, izborni član Visokog saveta sudstva nadovezala se na zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja.
„Advokati su se setili da postoje neke praznine u zakonu i to koriste. Organi se zatrpavaju zahtevima, izjavljuju se žalbe povereniku, onda se pokreće spor pred Upravnim sudom i za to se angažuju advokati koji imaju svoje troškove“, pojasnila je Vučković.
Nemanja Nenadić se osvrnuo na sve informacije koje u poslednjih godinu dana nismo saznali, jer institucije zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja. Kao najzatvoreniju instituciju naveo je Vladu Republike Srbije, koja uvek traži da podnosioci zahteva preciziraju zahtev, čak i kada je zahtev potpuno precizan, da bi potom odbili da dostave informacije. Drugostepeni mehanizmi za ostvarivanje ovog prava takođe ne daju rezultate. Istakao je da organizacija Transparentnost Srbija preko četiri godine vodi spor pred Upravnim sudom kao bi došli do informacija o koncesiji Beogradskog aerodroma, i da je pitanje da li će do ovih informacija ikada doći.
Treći panel bio je posvećen ulozi mladih novinara i aktivista u zaštiti prava na informisanje i slobodu govora. Panelistkinje su bile, dr Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na Fakultet političkih nauka, Ivana Milosavljević, novinarka CINS-a, Darija Stjepić, novinarka Novosadske novinarske škola i Anđelija Stanimirović, istraživačica i aktivistkinja. Moderatorka panela bila je Nikolija Čodanović, novinarka Istinomera.
Profesorka Aleksandra Krstić rekla je da institucije ne veruju studentima i da često traže potvrde identiteta od strane fakulteta i da ne odgovaraju na upite.
„Studentski prilozi se često završavaju stand up-om ispred neke institucije gde oni kažu da nisu dobili odgovore“, navela je ona.
Profesorka je istakla i ulogu i značaj lokalnih medija u rešavanju loklanih problema.
Novinarka Ivana Milosavljević govorila je o teškoćama sa kojima se susreću novinari u poslu.
„Institucije na zahtev odgovore posle 15 dana, traže dodatni rok za odgovor od 40 dana, pa onda pišemo žalbu Povereniku. Ako posle toga dobijemo informaciju ona više nije aktuelna“, kazala je novinarka.
Panelisti su se složili da institucije postaju sve kreativnije u načinima da uskrate pristup informacijama, bez obzira na to koje su informacije u pitanju.
