ENNa prvom konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja u Kragujevcu pola miliona dinara dobila je Televizija sporta i zdravlja SOS kanal Plus, u vlasništvu Radoice Milosavljevića, koji je u ovom gradu poznat kao čovek koji je kupio, pa skoro uništio Radio-televiziju Kragujevac.
I pored milionskih dotacija Milosavljevićevoj privatnoj televiziji iz budžeta, on je radnicima dugovao 13 plata. Sva dugovanja je platio Grad Kragujevac. RTK se i danas, posle četiri godine, nelegalno nalazi u vlasništvu gradske uprave. A Milosavljević opet, posle četiri godine, dobija novac od Kragujevca.
Po milion su dobile i dve beogradske televizije bliske vladajućoj stranci – TV SUPER SAT Communication i Preduzeće za informisanje INFO 24 MEDIA – povezane sa plagiranjem nezavisnih lokalnih portala. One su za svoje projekte tražile čak šest od skromnih devet miliona dinara, koliko je Kragujevac izdvojio na medijskom konkursu.
Preostalih 6,5 miliona raspodeljeno je nezavisnim kragujevačkim medijima i produkcijama, prvi put otkad je uvedeno projektno sufinansiranje.
Plagiranje sajtova ne predstavlja kršenje Kodeksa?
Televizija SUPER SAT Communication postala je poznata široj javnosti početkom 2021, kada je niški portal Južne vesti objavio da je njen vlasnik Ivica Golubović ujedno vlasnik domena na kome se nalazi kopija ovog niškog portala.
Urednik te televizije Marko Aćimović ujedno je i zakonski zastupnik drugog medija koji je dobio milion dinara u Kragujevcu – Preduzeća za informisanje INFO 24 MEDIA. Ove dve firme, prema podacima APR-a, osim kadrovskih rešenja, dele i istu adresu i broj telefona.
Bezobrazluk je da Grad raspiše konkurs na samo devet miliona dinara, a da beogradske produkcije za svoje projekte traže šest (Gordana Božić)
Prema pisanju Južnih vesti, radi se o medijima koji čine medijsku mrežu Info 24 media d.o.o., čiji se predsednik Zoran Majdak otvoreno deklariše kao član Srpske napredne stranke.
Firme iz ove mreže su, prema pisanju Raskrinkavanja, tokom godina plagirale i sajt Ozonpress iz Čačka, Kolubarske.rs iz Valjeva, kao i portal Gminfo.rs iz Gornjeg Milanovca. Osim plagiranja sajtova, zajedničko im je i to što su podelile milionske iznose u mnogim gradovima u Srbiji.
Kako je onda moguće da ovakve firme dobijaju novac iz budžeta građana Kragujevca i kakvu to senku baca na činjenicu da je komisija priličnu sumu odobrila profesionalnim kragujevačkim medijima?
KOMPLIKOVANA PROCEDURA
Gordana Božić iz Kragujevačkih pohvalila je odluku gradske vlasti da konačno raspiše konkurs, ali je ukazala i na to da je procedura bila izuzetno komplikovana i obeshrabrujuća za pojedine medije.
„Danima smo prikupljali dokumentaciju. Tražili su neverovatne stvari, između ostalog da nam obrasci iz APR-a budu overeni kod notara. Stvarno ne vidim potrebu da u doba pandemije čekamo u gužvama kod notara. Svi ti dokumenti su naše novine nepotrebno koštali 7.000 dinara. Mislim da je najjednostavnije bilo da su preuzeli konkursne uslove od Ministarstva informisanja koje taj posao radi godinama“, smatra Božić.
Đorđević: Važan je kvalitet
Dragan Đorđević, direktor Sremskih novina, koji je postao član komisije umesto Ljubiše Obradovića (UNS), koji je podneo ostavku zato što nije mogao da razume kakvu vezu dva niška člana komisije imaju sa kragujevačkom medijskom scenom, za Cenzolovku ipak tvrdi da nije bilo nikakvog političkog pritiska od strane lokalne samouprave i da je komisija konkurs sprovela maksimalno transparentno i korektno.
Jedino što zamera gradskoj upravi u Kragujevcu jeste to što su za konkurs izdvojili samo devet miliona dinara, malu sumu za grad veličine Kragujevca.
Kragujevčane će informisati Televizija SUPER – SAT Communication, koja je u Registar medija APR-a upisana četiri dana pre raspisivanja konkursa (Bojana Vlajović Savić)
Đorđević ističe da je ostale članove komisije prvi put video u Kragujevcu i da je tokom odlučivanja bilo uobičajenih rasprava o projektima. Neki mediji su novac dobili jednoglasnom odlukom, a kod nekih je postojalo preglasavanje. On nije želeo da kaže o kojim projektima je reč, samo je dodao da su za njega postojala dva ključna kriterijuma prilikom odlučivanja.
„Glavni kriterijum bio je kvalitet projekta i efekat koji će njegova realizacija proizvesti u javnosti. Druga stvar o kojoj sam vodio računa bila je da mediji nisu kršili Kodeks novinara. Bilo mi je bitno da beogradski mediji koji su dobili novac budu vidljivi na teritoriji Kragujevca i da građani mogu da gledaju sadržaje koji su im namenjeni. Vodili smo računa i o tome da svi mediji iz Kragujevca koji su napisali dobar projekat prođu na konkursu, jer smatram da je novac koji je izdvojila lokalna samouprava prvenstveno namenjen medijima iz tog grada ili regiona“, objašnjava Đorđević.
Kao veliki problem ističe to što je većina kragujevačkih medija, pretpostavlja zbog neiskustva, imala loše napisane projekte.
„Imaju velike probleme kod definisanja budžeta i potrebna im je dobra edukacija u pisanju projekata. Takođe, veoma su skromni u traženju novca. Mi smo od 30 projekata odobrili 13, jer smo odlučili da je bolje da svi sa kvalitetnim projektom dobiju dovoljno sredstava da ga na pravi način realizuju, nego da svi dobiju po 100.000 dinara. Mislim da kragujevački mediji imaju razloga za zadovoljstvo pošto su svi dobili skoro onoliko novca koliko su tražili.“
Gordana Božić zadovoljna
Kragujevački novinari, bar oni koji rade u medijima koji su dobili novac na konkursu, zaista ističu da su zadovoljni.
Gordana Božić, direktorka nedeljnika Kragujevačke, koji je dobio dva miliona dinara, ističe da jesu bili iznenađeni, ali i da su imali dobar projekat koji se odnosi na urbanizam i održivi razvoj Kragujevca. Taj novac će opravdati kada urade 16 istraživačkih tekstova.
S druge strane, ona kaže da je bezobrazluk da Grad raspiše konkurs na samo devet miliona dinara, a da beogradske produkcije za svoje projekte traže šest. Veruje da postoji veliki pritisak da mediji bliski vladajućoj stranci na lokalnim konkursima dobiju milionske iznose.
Odgovorni urednik na TV SUPER SAT Communication Marko Aćimović ujedno je i zakonski zastupnik drugog medija koji je dobio milion dinara u Kragujevcu – Preduzeća za informisanje INFO 24 MEDIA
Bojana Vlajović Savić iz Šumadijskog udruženja za građanski aktivizam Res publica, koje se bavi analizom kragujevačkog konkursa, ističe da nije iznenađena ovakvom podelom novca i da je medijski konkurs u Kragujevcu, na koji se čekalo duže od šest godina, sproveden po nepisanim pravilima koja uređuju projektno sufinansiranje medija u gradovima i opštinama širom Srbije.
„Praksu ustanovljenu poslednjih godina da o kvalitetu medijskih projekata odlučuju predstavnici udruženja koja su poznatija po učešću u konkursnim komisijama nego po svom profesionalnom radu, sledila je i gradska uprava u Kragujevcu, pa su mesto u komisiji dobila dva predstavnika Društva novinara Niša. Rezultat toga je da će Kragujevčane informisati Televizija SUPER – SAT Communication, koja je u Registar medija APR-a upisana četiri dana pre raspisivanja konkursa. Ipak, smatram da je Kragujevac imao sreće, jer u gradu ne postoji izrazito naprednjački medij koji bi dobio veliku sumu novca, budući da se RTK već nezakonito finansira iz gradskog budžeta“, ističe Vlajović Savić.
Ona kaže da kragujevački konkurs od većine drugih konkursa izdvajaju i neke pozitivne strane. Pre svega, činjenica da je najrelevantnijim i najuticajnijim medijima u gradu, inače nezavisnim od uticaja vlasti, odobreno gotovo isto onoliko novca koliko su u projektima tražili.
Ističe i raznovrsnost i značaj tema koje su kandidovali ovdašnji mediji, a koje su od nesumnjivog interesa za lokalnu zajednicu, poput načina trošenja budžetskog novca, urbanog i održivog razvoja grada ili mesta Kragujevca u novom prostornom planu Srbije.
